четвртак, 17. јул 2014.

Italy 5 days

Jos tokom prosle godine sam odlucio da ucestvujem na propratnom takmicenju na WOC-u, tacnije Italy 5 days. Plan je bio da odlazim svaki dan na svetsko prvenstvo kako bih osetio atmosferu u areni, a zatim posle toga da trcim na tim istim terenima svoje trke.
Moja prva trka bila je srednja distanca na veoma fizicki i tehnicki teskom terenu. Od pocetka sam krenuo polako kako ne bih gresio, ali na putu sam se opustio i ubrzao, zatim su pocele i greske. Pri samom kraju trke osetio sam slican bol u kolenu koji sam imao pre one pauze od 5 meseci. Odlucio sam da hodam do kraja staze.
Drugog dana je bila sprint trka u Levico Terme. Odlucio sam da prehodam celu stazu kako se ne bih povredio ozbiljnije.
Treceg dana je bila sprint trka u Folgariji. U medjuvremenu sam saznao da sam imao upalu pokosnica zbog veoma neravnog terena, prepunog kamenja, a kako ja nisam navikao na to odmah je noga reagovala. Popio sam aspirin i istrcao sam trku sasvim lagano, osecajuci dami se nesto desava u kolenu, ali zahvaljujuci leku nisam imao bol.Kartu sa ove trke necu da postavljam zato sto je sprint bio nezanimljiv i to je bila jedna od 3 tursiticke trke.
Cetvrtog dana dosao je red opet na sumu i srednju distancu. Teren je bio veoma tehnicki tezak u pocetku, dok se na kraju sve svodilo na trcanje. Imao sam ogromnu gresku na trecoj kontroli, zato sto karta u tom delu nije valjala. Postojala je neka ogromna bela suma i kroz nju jedan veliki put, stajao sam tu, isao gore dole, reambulisao bukvalno kartu, kasnije sam sisao skroz do litice i provalio gde se tacno nalazim. Do samog kraja nisam imao neke vece greske.

Peti dan po planu je bila duga distanca na severnom delu Lavaronea. Teren na kome se trcala duga distanca za WOC. prva ogromna greska bila je vec na drugoj kontroli i to samo zato sto nisam produzio jos 50 metara dalje. Na mojoj karti u opisu je bilo da se voda nalazi na cetvrtoj i sedmoj kontroli, a u opisu je bilo da se nalazilo samo na sedmoj, dok je na karti ucrtana casa izmedju kontrola 4 i 5 i ja sam izasao tacno na mesto gde se nalazi voda na karti, ali ta voda je bila 100 metara dalje, ka severu. To me je zbunilo pa sam pomislio da sam mnogo sisao na jug, ali u stari sam dobro isao. Druga ogromna greska bila je ka desetoj kontroli, gde sam odlucio da idem sa donje strane privatnog poseda, i tu sam pomesao dve livade sto mi je oduzelo previse vremena.
Sestog dana je opet bio sprint u Asiagu, opet glup sprint bez vecih biranja varijanti, jos plus je bila pogresna karta.
Na samom kraju jedna odlicna nedelja u Italiji, sa dosta dobrih sumskih trka, bol u kolenu je prestao posle srednje distance i opet sam se vratio na trke sasvim normalno.

Vec sada sam na Kopaoniku i u toku je nase najvece takmicenje, prve dve trke su lose prosle zbog previse sitnih gresaka, ali o tome cu u sledecem postu, kad se budem vratio sa trening kampa koji traje do ~28 jula.





уторак, 01. јул 2014.

EYOC 2014 Macedonia Strumica

Kako vise nemam vremena za pisanje detalja sa svakog takmicenja, odlucio sam da samo pisem postove o nekim vecim i vaznijim trkama.
Napokon je doslo dugo iscekivano Evropsko prvenstvo za koje sam se prosle godine toliko spremao, ali povreda je ucinila svoje. Pet meseci pauze je dovoljno da svakog sportistu spusti na nulu, a za mesec i po dana niko ne moze da se vrati u pravu formu.
Otisao sam na Evropsko prvenstvo totalno nespreman, sa sve zajedno 200km u nogama posle povrede, sto je bilo veoma malo.
Dosli smo vece pred model, smestili smo se u hotel i napravili plan za sutrasnje treninge. Sutradan smo otisli na model za stafete i za dugu distancu. Teren je relativno prost, ali je fizicki dosta tezak, mnogo uspona i strmina na kojima trcanje nije moguce. Napravili smo jedan zajednicki krug (Milos, Stefan i ja) i vratili se nazad za hotel. Posle podne bio je model za sprint i prikaz ulaska u karantin.
U tom trenutku sve je delovalo dobro, imao sam "snage" i bio sam koliko toliko odmoren.
Prvi dan takmicenja, SPRINT
Kada smo birali startne grupe, odmah sam birao poslednju, kako bih mogao da sam nadjem svoje vreme za koncentraciju. Organizatori su zabranili unosenje telefona u karantin - sto je meni dosta smetalo jer nisam mogao da se koncentrisem na nacin na koji ja to radim non stop.
Trka je pocela, nisam se nesto previse zaletao, jer sam video da je treca kontrola skroz na vrhu brda, ali opet sam imao prvo mesto na prvoj kontroli, sto me je znatno praspolozilo kasnije kada smo dobili rezultate. Posle te ogromne uzbrdice mnogo sam usporio, gubio vreme na nekim glupim stvarima. Zatim kada sam krenuo ka sedmoj kontroli nisam video ogradu na prolazu pa sam morao da menjam varijantu neposredno pred kontrolu. Posle toga krecu greske (gde je jedna, tu su dve, gde su dve,...). Na kraju zauzeto 77. mesto u ukupnom plasmanu od 110 takmicara, sto je po meni veoma los rezultat.
Drugi dan, DUGA
Opet sam birao poslednju/cetvrtu startnu grupu. Temperatura se znatno promenila od dolaska do odlaska iz karantina, i bilo je veoma sparno. Odmah sam osetio umro prilikom odlaska na start. Prva kontrola dobro odradjena, a onda na skoro svakoj sledecoj sam imao minimum +30s greske. Veoma lose varijante i totalna dekoncentracija. Kada sam usao u finis razmisljao sam samo o tome: "sta sam ja radio u sumi". Zato sto mi nije bilo jasno kako nisam video najbolju - desnu varijantu do pete kontrole, kao i bespotrebno penjanje na nekim kontrolama, gde je to moglo da se zaobidje. Na kraju zauzeto jos ocajnije mesto - 92. na dugoj distanci.
Treci dan, STAFETE

Moja omiljena izmena poslednja - treca. Pricali smo o taktici kako se trce prva i druga izmena i posto je Stefan to naucio, uspeo je da bude deseti na vidnoj kontroli. Posle toga sledi nekoliko vezanih njegovih gresaka i odvajanje od grupe. Posle njega na red je dosao Milos. Videlo se da je krenuo jako od samog starta trke, posle par minuta on se vraca na vidnu kontrolu i mi smo mislili da je on preleteo prvi deo, ali na nasu zalost on je zaboravio da uradi CLEAR i CHECK. Tako da smo tu izgubili dosta vremena i mnogo smo se udaljili od ostalih takmicara. Tog trenutka kada je on rekao sta je zaboravio da uradi, meni je pukao film. Mislim da se nikada nisam iznervirao vise nego u tom trenutku. Toliko sam bio besan da su ostali takmicari morali da me smiruju. Sva sreca pa sam uspeo da se smirim dok Milos nije zavrsio svoju stazu. Krenuo sam od starta jako, ali vec posle desetak minuta nisam imao snage, nisam imao nesto sto bi me vuklo kroz trku - ako prve 2 izmene istrce dobro, meni je to motivacija da trcim jos bolje....ali u ovom trenutku nisam imao nista. Zelja mi je bila samo da zavrsim stazu. Nisam imao snage za bilo koju duzu uzbrdicu. Na kraju stizem u finis preko ogranicenja od 3 sata...i to samo 4 minuta preko toga. Iskreno nisam ni znao koliko je trcao Milos tako da nisam ni znao koliko brzo treba da trcim kako bih usao u tih 3 sata, ali kako god jako sam razocaran ovim Evropskim prvenstvom, koje je ujedno i moje poslednje.
Redosled mojih kontrola na stafetama:
 71/ 84/ 92/ 56/ 43/ 65/ 104/ 81/ 51/ 52/ 87/ 60/ 65/ 36/ 38/ 39/ 67/ 100/ F 

Posle duge distance bio sam totalno demoralisan i nisam imao volje ni za sta. Bio sam umoren i prvi put u zivotu sam rekao sebi, ajde jos jedna trka je ostala - preziveces. Ne znam sta mi se desavalo tokom ovih 5 dana, ali to je nesto sto moram da promenim kolko u sledecih 5. Nastavljam dalje sa treninzima i takmicenjima. Predstoji mi odlazak u Italiju na Italy 5 days, zatim Kopaonik open, i neki licni trening kamp na Kopaoniku, na kome cemo verovatno ostati Milos i ja.
Sve u svemu jedno veoma lose takmicenje za mene, losa fizicka spremnost, losa koncentracija, lose sve!
Izvinjavam se savezu na veoma losem prikazanom ucinku, i nadam se da cu ove stvari sa nogama i glavom proci u sto kracem vremenskom periodu.