недеља, 21. септембар 2014.

Sezona 2014

-Iskreno, ne znam kako da pocnem ovaj post. Sezona je krenula veoma lose sa mojom povredom prednjih ukrstenih ligamenata.
Dug oporavak (5meseci), zatim povratak u sumu koji je trajao jedno 90ak dana. Kretao sam sa duzinama od 1.5km i postepenim pojacavanjem sam dosao do 10-12km. Snage nije bilo nigde, samo me je umor stizao. Isao sam dosta u Bugarsku kako bih dobio na snazi i kako bih povratio "dodir sa kartom"
Prvo prvenstvo Srbije koje sam trcao ove godine bilo je prvenstvo na srednjim distancama. Naravno posto nisam imao trke iza sebe (makar ne mnogo njih) poleteo sam prvog dana. Pobedio sam jednu sasvim nevaznu trku sa razlikom od 15ak minuta. Zatim je dosao drugi dan i prvenstvo na kome pravim ogromnu gresku i odmah nakon toga, kad sam krenuo da nadoknadjujem vreme, grcevi. Jedva sam dosao do finisa i izgubio od prvog za 7 minuta.

Uspeo sam da izborim mesto za Evropsko prvenstvo, ali posle ovakve povrede nije bilo nikakve sanse da napravim bilo kakav rezultat koji sam planirao pre povrede. Nisam imao dodira sa kartom dug vremenski period i pravio sam dosta pocetnickih gresaka, lose varijante i na kraju sam ocajno zavrsio svoje poslednje Evropsko prvenstvo za mlade.

-Ostavio sam taj EYOC iza sebe i okrenuo se pripremama za SEEOC koji se odrzavao u Srbiji u Novom Sadu i Vrdniku. Kopaonik open kao i pripreme sa vojskom Srbije su mi dosta pomogle jer sam bio na pripremama 17 dana. Svakodnevni treninzi, vezbe,...ponovo sam osecao da sam siguran sa kartom.

-SEEOC je dosao. Duga distanca - ocajan rezultat - pocetnicke greske, srednja takodje, stafeta takodje, bio sam razocaran sve sam ocajno istrcao i rekao sam sebi da je za mene sezona gotova. Istrcao sam sprint maksimalno, znajuci da ne mogu nista da napravim i tako je i bilo - glupa staza bez ikakvog gledanja karte, tj. samo trcanje.

Jedina svetla tacka u ovoj sezoni bilo je prvenstvo na duge distance, na kome sam osvojio drugo mesto, gde sam mogao cak i do prvog, ali sta je tu je.
Posle svih ovih losih rezultata odlazim rastereceno u sledecu sezonu. U planu vec imam dosta kampova na koje cu ici i takodje planiram da odem na par velihih takmicenja u okolini Srbije. Posto sledece godine ne mogu da idem na EYOC, najvece takmicenje za reprezentaciju, za koje planiram da izborim mesto, je JWOC - svetsko juniorsko prvenstvo, koje ce se odrzati u Norveskoj.
Sledi jedna duga zima u kojoj treba smrsati, napraviti dobru bazu, i poceti sezonu bez povreda.

Prvo takmicenje na koje cu da odem jeste Istanbul 5 days za 1 i po mesec.

Odmah nakon toga odrzava se nase takmicenje Pro Serbia u Beogradu, na kome sam ja direktor trke, i ovim putem vas pozivam da dodjete na tu trku!
Vise informacija mozete pogledati na www.dgudsi.com
seeoc long Serbia

Seeoc sprint Serbia

seeoc ceremony Serbia 

seeoc Serbia

Seeoc Serbia

Kopaonik open 

Bogovadja - prve trke u ligi Srbije

Tara open Serbia

Lovech cup - Bulgaria

EYOC Macedonia

World championships Italy - Venice

уторак, 02. септембар 2014.

SEEOC 2014 i kraj sezone

Kao sto sam i najavio, od sada necu pisati o svakoj trci i takmicenju zbog svojih obaveza. Kopaonik open se zavrsio sa solidnim trkama, ne toliko dobrim, ali ne ni toliko losim. Usledio je trening kamp od 10 dana na kome je bilo dosta treniranja sa kartom, kao i trcanja.
Uspeo sam da predahnem malo u Beogradu 10 dana, zatim sam otisao na Rajac, gde mi je plan bio da radim samo trcanje - sto sam i radio.
Kada su se sve ove pripreme zavrsile, dosao je red na finalne pripreme sa kartom koje nam je omogucio nas trenutni v.d. selektor Mrgud Pajko. Zahvaljujuci njemu uspeli smo da odemo do Fruske Gore par puta kako bi trenirali na slicnim terenima za SEEOC. Pored tih treninga trenirali smo i na terenima Novog Beograda i Bezanijske Kose.
Pred sam pocetak SEEOC-a nisam bas bio zadovoljan svojom fizickom spremnoscu, ali sta je, tu je. Vikend pred SEEOC odrzale su se 2 trke (PSK i Drzavno prvenstvo na dugim distancama). Iskreno, nisam ocekivao da cu uraditi bilo sta na toj dugoj distanci, zato sto su u kategoriji dosta spremniji takmicari.
....Da skrenem malo sa teme, moj najveci cilj za ove dve trke je bio da poducim koliko god je moguce Dusana Andrica da se "slepa", jer je on trebalo da ide na SEEOC kako bi sa svojom velikom fizickom spremnoscu uspeo da isprati takmicare koji znaju dosta bolje od njega da citaju kartu.
Zbog koncepcija staza prvog dana, odlucio sam da se ne zamaram previse i da idem sto je sporije moguce.
Prvenstvo Srbije na dugim distancama
Startovao sam prvi, od samog starta los osecaj zato sto mi je uvek bio problem da prvi startujem, ali na svu srecu, posto Dusan nije bio prijavljen za trku - on je "upao" 3 minuta ispred mene na startu. Na prvoj kontroli ga sustizem. U glavi mi je bilo "samo sigurne varijante i gazi". Par sitnih gresaka doprinelo je tome da se skupi visak od 3 minuta. Na kraju trke zaostatak 1:40 za prvim mestom i zauzeto drugo mesto, dok je Dusan dosao do svoje prve medalje na prvenstvima Srbije.
Rezultati Split vremena

SEEOC 2014Prvi dan  Duga distanca


Ovogodisnji SEEOC se odrzao u Srbiji u Vrdniku na terenu Morintovo. U sredu predvece smo radili model i privikao sam se odmah na kartu i razmeru i cinilo mi se da nece biti problema sto se duga trci na 10000 (tako smo dobili obavestenje pre mesec dana). Zatim, na sastanku sa selektorom, vece pred trku, saznali smo da ce sve kategorije imati 1:15000 sem M/W16. Iskreno, obradovao sam se zato sto mi je to razmera koja mi odgovara. Psiholoska priprema i sve je odradjeno to jutro, dosao sam na start i dobio par saveta od selektora, kao i punu njegovu podrsku. Da li je mene ta podrska omela na samom pocetku ili priprema dan ranije na karti razmere 1:10000 nikad necu saznati. Zaleteo sam se na prvu kontrolu zato sto sam vecim delom imao put i trcanje nizbrdo. Zatim jedna pocetnicka greska i izgubljenih 1-2 minuta. U glavi mi je bilo: "Ok. Nista se nije desilo, ubrzaj samo malo i idemo dalje.". Krenuo sam ka drugoj kontroli i video da imam da predjem jedan veci jarak, da presecem putic, dodjem do rupe i odatle da hvatam pravac na kontrolu. Naravno zanemarivsi ostale detalje rizikovao sam dosta i naravno pogresio. Pomesao sam jedan manji jarak sa ovim vecim koji je na karti, kompas nisam proveravao jer sam isao po reljefu (koji je bio slican) jurio sam uzbrdo, dosao do putica, krenuo njime, video rupu (koja nije ucrtana na karti) i uzeo pravac u odnosu na greben. Promasivsi kontrolu sisao sam do puta i video da je putic odmah uz jarak, pogledao sam na kartu i opet krenuo da trcim uzbrdo kako bih dosao do kontrole...Dosao sam do nekih kupina. Trazio sam na karti sta bi to moglo da bude, ali nikako mi nije dolazilo u glavu sta sam uradio. Stajao sam tu par minuta i shvatio. Uspeo sam da se pronadjem, ali to je bilo vec previse gresaka, sustigao me je Rumun koji me je jurio 6 minuta. Pokusavao sam da mu pobegnem ali to je bilo nemoguce jer je on bio dosta snazniji fizicki od mene. Do samog kraja staze nisam imao skoro nikakvih gresaka i zauzeto veoma lose 12to mesto. Nisam bio zadovoljan, ali rekao sam sebi "Imas jos 2 sumske trke, idemo dalje..".


Drugi dan Srednja distanca
Pocetak trke bila je jedna odlicna suma, sa delovima na kojima je bila potreba usporavanja radi citanja reljefa. Opet sam krenuo sigurno, prvu kontrolu "masim" 10ak metara, zatim ka drugoj pravim gresku, koja je prouzrokovana lose ucrtanim krugom na karti. Na karti se vidi debela izohipsa koja naglo menja pravac na ivici kruga kontrole - samim time sam pomislio da je ta debela izohipsa u centru kruga ustvari "jaruga". Prosao sam pored kontrole na 20-30m i dosao do vrha, zastao sam par sekundi uzeo pravac i dosao do nje, nije mi bilo nista jasno kako je nisam nasao iz prvog puta, ali sam nastavio dalje sigurnije. Prvi deo - "fini deo" se zavrsio. Dosao je deo staze kroz neprohodnu sumu, cinilo mi se da je najbrza varijanta bila da se sece vrdo kroz zeleno, ali na moju zalost pogresio sam i izgubio neko vreme. Vec sledecu kontolu sam odlucio da zaobidjem zeleno, sto i mislim da se isplatilo, ali tu je usledila "pocetnicka" greska, zato sto sam odmah krenuo da secem od krivine puta, umesto da sam dosao iznad kontole putem. Stajao sam na manje od 10 metara od kontrole ali je nisam video pa sam pomislio da sam na pogresnom grebenu, produzio sam jos jedan greben dalje, ali nisam mogao tamo da je nadjem, video sam bugarina kako trci ka onom prethodnom grebenu i dosao sam do svoje kontrole, na mestu odmah pored onog gde sam ja stajao 70ak sekundi pre. Znao sam da ce me ova greska kostati bilo kakvog plasmana, ali nisam ocekivao da ce me bas ove grescice spustiti na 12to mesto. Opet nezadovoljstvo, ali preostale su stafete..

Treci dan Stafete
Prvi put u svojoj maloj karijeri mogu da kazem da smo imali TIM koji je funkcionisao, nije bilo nikakvih svadja, vec je bilo dosta bodrenja i pomaganja jedni drugima. Timski duh je u ovom trenutku bio podignut na maksimum i svi smo otisli na stafete sa velikim samopouzdanjem. Rizikovali smo sigurnu pobedu u M20 kako bi napravili 2 stafete koje bi mogle da se bore za prva mesta. Bile su  2 opcije:
  • Nikola Bilic, Stefan Bilic, Sava Lazic M20
  • Milos Bilic, Dusan Krnjaic, Kosta Stanojevic M18
To je bio sastav sa jednom sigurnom zlatnom medaljom i sa jednom stafetom koja ne moze da se bori za medalju. Tim je odlucio da je bolje da se naprave 2 stafete koje mogu da se bore za prva mesta, pa je na kraju sastav bio sledeci:
  • Kosta Stanojevic, Nikola Bilic, Sava Lazic M20
  • Stefan Bilic, Milos Bilic, Dusan Krnjaic M18
Stefan je odlicno odradio posao i zavrsio izmenu na drugom mestu, zatim je Milos takodje istrcao dobru drugu izmenu i zadrzao drugo mesto. Dosao je red na mene. Moja omiljena izmena i omiljena disciplina. Dobio sam savete od Stefana, kao i varijantu za prvu kontrolu "Znas onaj vocnjak od juce? E pa samo trci do tamo do potoka.." Tako sam i uradio, zaleteo sam se i nisam ni gledao varijantu za prvu kontrolu, popeo sam se  3-4 izohipse viska, zatim se spustio u potok i opet peo do kontrole. Postojala je varijanta sa samo 3 izohipse ukupno i sa trcanjem putem. Na moju zalost nisam tu varijantu video jer nisam ni gledao kartu. Imao sam odlicno vreme do pete kontrole i pokusavao sam da stignem Moldavca koji je jedini bio ispred mene. Krenuo sam na 6tu kontrolu i uzeo pogresan pravac...otisao sam previse uzbrdo i dosao u kupine, pokusavao sam prvi, drugi,...peti put da prodjem kroz kupine ali nije bilo sanse. Vratio sam se na put i popeo skroz do vrha. Stigao me je Rumun, isti onaj sa duge distance. Nisam mogao protiv njega na brdu jer sam i dalje previse slab zbog moje povrede. Razmisljao sam o tome da mogu samo na iskustvo i na citanje karte da ga dobijem...ali pri svoj toj zelji, napravio sam gresku od 90 stepeni i od sedme kontrole krenuo sam potpuno pogresnim putem i dosao skoro do poslednje kontrole. Shvatio sam sta sam uradio, ali bilo je kasno - Bugarin me je vec stigao. Tada je sve palo u vodu, znao sam da mi je Rumun previse pobegao i da nemam nikakve sanse protiv Bugarina. Naravno, odlucio sam da rizikujem. Receno mi je da ako posle vidne kontrole imam kontrolu broj 51, da sidjem skroz na putic ispod, krenuo sam pravo uz liniju, video sam njega da je sisao dole i zatim sam dao pun gas. Napravio sam sitnu gresku i usao na kontrolu u isto vreme sa njim. Dosao je tezi deo, uzbrdo... Samo sam primetio kako je on pravio sve vecu i vecu razliku i to je bilo to. Jos jedna izgubljena sansa za neki veci rezultat ove godine. Bio sam previse razocaran u sebe na te greske koje sam napravio na ovoj trci. Uvek sam na sebe svaljivao sav pritisak i borio se sa time, ali ovog puta nisam izdrzao taj pritisak i izgubio poverenje u sebe kao trecu izmenu.
Ovim putem zelim da se zahvalim svima koji su pokusavali da me oraspoloze, clanovi reprezentacije, devojke iz Hrvatske, Bugarske i Rumunske reprezentacije,...
Rezultati Split vremena

Cetvrti dan sprint Novi Sad
Imali smo odlicnu pripremu za ovu trku, ali sam bio svestan da ja na ovoj trci ne mogu da uradim bilo sta, ipak je ovde bilo samo trcanje. Od samog starta sam krenuo da gazim i nisam zastajao nigde zbog gluposti, koncentrisao sam se maksimalno i isao do kraja maksimalno. 2 pogresne varijante i izgubljenih 15ak sekundi do kontrola 4 i 5 zatim prost deo kroz park. Na kraju sitna greska od 10 sekundi zbog pogresnog pravca. Opet zauzeto 12to mesto sa velikim zaostatkom za prvim mestom. Kako god, bio sam zadovoljan sa ovom trkom, jer nisam verovao da mogu da trcim blizu 12 minuta 3km sa citanjem karte. 
Napokon se zavrsilo, na nasu zalost u ukupnom plasmanu smo zauzeli 4to mesto sa samo 6 poena zaostatka za Turskom reprezentacijom (imali smo oko 1600 - cisto da znate koliko je to bila mala razlika). 

Ova sezona ce se zavrsiti jos jednom "vaznom" trkom - Prvenstvo Madjarske u sprintu i timskom orijentiringu koje ce se odrzati 13-14 septembra. Pocinjem polako sa pripremama za sledecu godinu za JWOC u Norveskoj - naravno ako uspem da izborim mesto za to svetsko prvenstvo.

Jos jednom zelim da cestitam nasem v.d. selektoru Mrgudu Pajku na ulozenom trudu oko priprema takmicara, oko organizacije, angazovanja najboljeg psihologa Ljubice Bacanac, kao i svim svojim prijateljima iz reprezentacije koji su uspeli da naprave rezultate za nas tim.
Posebno bih zeleo da cestitam Dusanu Andricu zato sto je za samo mesec dana naucio da dovoljno cita kartu i da se "slepa" i samim time je uspeo da na svakoj pojedinacnoj trci napravi rezultat koji je Srbiji donosio bodove. 






четвртак, 17. јул 2014.

Italy 5 days

Jos tokom prosle godine sam odlucio da ucestvujem na propratnom takmicenju na WOC-u, tacnije Italy 5 days. Plan je bio da odlazim svaki dan na svetsko prvenstvo kako bih osetio atmosferu u areni, a zatim posle toga da trcim na tim istim terenima svoje trke.
Moja prva trka bila je srednja distanca na veoma fizicki i tehnicki teskom terenu. Od pocetka sam krenuo polako kako ne bih gresio, ali na putu sam se opustio i ubrzao, zatim su pocele i greske. Pri samom kraju trke osetio sam slican bol u kolenu koji sam imao pre one pauze od 5 meseci. Odlucio sam da hodam do kraja staze.
Drugog dana je bila sprint trka u Levico Terme. Odlucio sam da prehodam celu stazu kako se ne bih povredio ozbiljnije.
Treceg dana je bila sprint trka u Folgariji. U medjuvremenu sam saznao da sam imao upalu pokosnica zbog veoma neravnog terena, prepunog kamenja, a kako ja nisam navikao na to odmah je noga reagovala. Popio sam aspirin i istrcao sam trku sasvim lagano, osecajuci dami se nesto desava u kolenu, ali zahvaljujuci leku nisam imao bol.Kartu sa ove trke necu da postavljam zato sto je sprint bio nezanimljiv i to je bila jedna od 3 tursiticke trke.
Cetvrtog dana dosao je red opet na sumu i srednju distancu. Teren je bio veoma tehnicki tezak u pocetku, dok se na kraju sve svodilo na trcanje. Imao sam ogromnu gresku na trecoj kontroli, zato sto karta u tom delu nije valjala. Postojala je neka ogromna bela suma i kroz nju jedan veliki put, stajao sam tu, isao gore dole, reambulisao bukvalno kartu, kasnije sam sisao skroz do litice i provalio gde se tacno nalazim. Do samog kraja nisam imao neke vece greske.

Peti dan po planu je bila duga distanca na severnom delu Lavaronea. Teren na kome se trcala duga distanca za WOC. prva ogromna greska bila je vec na drugoj kontroli i to samo zato sto nisam produzio jos 50 metara dalje. Na mojoj karti u opisu je bilo da se voda nalazi na cetvrtoj i sedmoj kontroli, a u opisu je bilo da se nalazilo samo na sedmoj, dok je na karti ucrtana casa izmedju kontrola 4 i 5 i ja sam izasao tacno na mesto gde se nalazi voda na karti, ali ta voda je bila 100 metara dalje, ka severu. To me je zbunilo pa sam pomislio da sam mnogo sisao na jug, ali u stari sam dobro isao. Druga ogromna greska bila je ka desetoj kontroli, gde sam odlucio da idem sa donje strane privatnog poseda, i tu sam pomesao dve livade sto mi je oduzelo previse vremena.
Sestog dana je opet bio sprint u Asiagu, opet glup sprint bez vecih biranja varijanti, jos plus je bila pogresna karta.
Na samom kraju jedna odlicna nedelja u Italiji, sa dosta dobrih sumskih trka, bol u kolenu je prestao posle srednje distance i opet sam se vratio na trke sasvim normalno.

Vec sada sam na Kopaoniku i u toku je nase najvece takmicenje, prve dve trke su lose prosle zbog previse sitnih gresaka, ali o tome cu u sledecem postu, kad se budem vratio sa trening kampa koji traje do ~28 jula.





уторак, 01. јул 2014.

EYOC 2014 Macedonia Strumica

Kako vise nemam vremena za pisanje detalja sa svakog takmicenja, odlucio sam da samo pisem postove o nekim vecim i vaznijim trkama.
Napokon je doslo dugo iscekivano Evropsko prvenstvo za koje sam se prosle godine toliko spremao, ali povreda je ucinila svoje. Pet meseci pauze je dovoljno da svakog sportistu spusti na nulu, a za mesec i po dana niko ne moze da se vrati u pravu formu.
Otisao sam na Evropsko prvenstvo totalno nespreman, sa sve zajedno 200km u nogama posle povrede, sto je bilo veoma malo.
Dosli smo vece pred model, smestili smo se u hotel i napravili plan za sutrasnje treninge. Sutradan smo otisli na model za stafete i za dugu distancu. Teren je relativno prost, ali je fizicki dosta tezak, mnogo uspona i strmina na kojima trcanje nije moguce. Napravili smo jedan zajednicki krug (Milos, Stefan i ja) i vratili se nazad za hotel. Posle podne bio je model za sprint i prikaz ulaska u karantin.
U tom trenutku sve je delovalo dobro, imao sam "snage" i bio sam koliko toliko odmoren.
Prvi dan takmicenja, SPRINT
Kada smo birali startne grupe, odmah sam birao poslednju, kako bih mogao da sam nadjem svoje vreme za koncentraciju. Organizatori su zabranili unosenje telefona u karantin - sto je meni dosta smetalo jer nisam mogao da se koncentrisem na nacin na koji ja to radim non stop.
Trka je pocela, nisam se nesto previse zaletao, jer sam video da je treca kontrola skroz na vrhu brda, ali opet sam imao prvo mesto na prvoj kontroli, sto me je znatno praspolozilo kasnije kada smo dobili rezultate. Posle te ogromne uzbrdice mnogo sam usporio, gubio vreme na nekim glupim stvarima. Zatim kada sam krenuo ka sedmoj kontroli nisam video ogradu na prolazu pa sam morao da menjam varijantu neposredno pred kontrolu. Posle toga krecu greske (gde je jedna, tu su dve, gde su dve,...). Na kraju zauzeto 77. mesto u ukupnom plasmanu od 110 takmicara, sto je po meni veoma los rezultat.
Drugi dan, DUGA
Opet sam birao poslednju/cetvrtu startnu grupu. Temperatura se znatno promenila od dolaska do odlaska iz karantina, i bilo je veoma sparno. Odmah sam osetio umro prilikom odlaska na start. Prva kontrola dobro odradjena, a onda na skoro svakoj sledecoj sam imao minimum +30s greske. Veoma lose varijante i totalna dekoncentracija. Kada sam usao u finis razmisljao sam samo o tome: "sta sam ja radio u sumi". Zato sto mi nije bilo jasno kako nisam video najbolju - desnu varijantu do pete kontrole, kao i bespotrebno penjanje na nekim kontrolama, gde je to moglo da se zaobidje. Na kraju zauzeto jos ocajnije mesto - 92. na dugoj distanci.
Treci dan, STAFETE

Moja omiljena izmena poslednja - treca. Pricali smo o taktici kako se trce prva i druga izmena i posto je Stefan to naucio, uspeo je da bude deseti na vidnoj kontroli. Posle toga sledi nekoliko vezanih njegovih gresaka i odvajanje od grupe. Posle njega na red je dosao Milos. Videlo se da je krenuo jako od samog starta trke, posle par minuta on se vraca na vidnu kontrolu i mi smo mislili da je on preleteo prvi deo, ali na nasu zalost on je zaboravio da uradi CLEAR i CHECK. Tako da smo tu izgubili dosta vremena i mnogo smo se udaljili od ostalih takmicara. Tog trenutka kada je on rekao sta je zaboravio da uradi, meni je pukao film. Mislim da se nikada nisam iznervirao vise nego u tom trenutku. Toliko sam bio besan da su ostali takmicari morali da me smiruju. Sva sreca pa sam uspeo da se smirim dok Milos nije zavrsio svoju stazu. Krenuo sam od starta jako, ali vec posle desetak minuta nisam imao snage, nisam imao nesto sto bi me vuklo kroz trku - ako prve 2 izmene istrce dobro, meni je to motivacija da trcim jos bolje....ali u ovom trenutku nisam imao nista. Zelja mi je bila samo da zavrsim stazu. Nisam imao snage za bilo koju duzu uzbrdicu. Na kraju stizem u finis preko ogranicenja od 3 sata...i to samo 4 minuta preko toga. Iskreno nisam ni znao koliko je trcao Milos tako da nisam ni znao koliko brzo treba da trcim kako bih usao u tih 3 sata, ali kako god jako sam razocaran ovim Evropskim prvenstvom, koje je ujedno i moje poslednje.
Redosled mojih kontrola na stafetama:
 71/ 84/ 92/ 56/ 43/ 65/ 104/ 81/ 51/ 52/ 87/ 60/ 65/ 36/ 38/ 39/ 67/ 100/ F 

Posle duge distance bio sam totalno demoralisan i nisam imao volje ni za sta. Bio sam umoren i prvi put u zivotu sam rekao sebi, ajde jos jedna trka je ostala - preziveces. Ne znam sta mi se desavalo tokom ovih 5 dana, ali to je nesto sto moram da promenim kolko u sledecih 5. Nastavljam dalje sa treninzima i takmicenjima. Predstoji mi odlazak u Italiju na Italy 5 days, zatim Kopaonik open, i neki licni trening kamp na Kopaoniku, na kome cemo verovatno ostati Milos i ja.
Sve u svemu jedno veoma lose takmicenje za mene, losa fizicka spremnost, losa koncentracija, lose sve!
Izvinjavam se savezu na veoma losem prikazanom ucinku, i nadam se da cu ove stvari sa nogama i glavom proci u sto kracem vremenskom periodu.