Boroca cup - Atumn 2022

Nekako je tradicija da se svaka sezona počne i završi sa Boroka kupom u Mađarskoj. Tako je bilo i ove godine. Odlučili smo pre jedno 2 meseca da idemo da se properemo u Mađarskim banjama i da uživamo u trkama koje se održavaju na poznatim Juniperima. Kako smo krenuli da praktikujemo, krenuli smo dan ranije i poljubili vrata na granici čekajući 5-6 sati (i ovo je postala praksa, nadam se da neće više). Svratili do Segedina koji je bio u planu da se detaljno obiđe, vidi, slika, ugoji koje kilo sa Mađarskim gulašom, al vreme nam je dozvolilo da odemo do Meka, jedino smo to našli da radi i da je moguće odmah dobiti tzv "hranu". Protrčali malo kroz grad i pravac Johanathermal - Kiskunmajsa. Krčkanje u vodi 40C napolju, taman da se noge pretvore u pihtije, al zbog toga smo valjda i došli? 

Prvi dan - Skraćena duga distanca

U ovom izdanju takmičenja, trke su se održale na najsevernijem terenu blizu mesta Izask. Kako sam ranije trčao za Segedi Vasutas, trčao sam na terenu pored nekoliko puta na kampovima. Znao sam da je teren dosta brz, ali takođe i da je "najsporiji od brzih terena". Dosta strmije dine i nešto više zaraslih delova terena. Već sam video po dužinama staze da su nešto kraće u odnosu na uobičajene od strane ovih organizatora, samim tim sam i pomislio da će biti nešto sporije.

Cilj za oba dana mi je bio idi što kraće dužinski i dosta od tebe.

Za stazu od 8.3km prešao sam 9.2km, sa jednom greškom od 40-60sekundi gde sam u trenutku izgubio osećaj sa kartom i pomešao 2 vrha, samim tim i omašio pravac.

Kako se vidi po treku sve sam pokušavao da idem kolko tolko linijom. 

Na 3-4 sam se odlučio da sečem, jer realno nije bilo moguće prići kontroli a da se negde ne provuče čovek. Samim tim sam krenuo pa gde izađem izađem. Više sam ciljao da idem na levo ka beloj šumi koja je virila iza Junipera.

Nakon ulaska u drugi leptir dolaze prve greške (neko bi rekao da baš cepidlačim, al iskreno na ovom terenu to su već velike greške) 15-16 odlazim malo u levo kako bih se blaže popeo uz prvo brdo, samim tim gubim i pravac, takodje i na 16-17 pokušavši da ostanem na visini.

Na 19 dolazi prava greška, gde sam u sekundi izgubio dodir sa kartom i pomislio sam da se nalazim nešto zapadnije od kontrole.

Do samog kraja skoro sve sam išao linijom (sem 21 što je opet bila greška, jer je mnogo brže trčati van peščanih puteva).

Pre i posle trke, bili smo dobrotvorni srpski narod koji voli da pomaže ljudima u otkopavanju kola iz peska, malo gurke kopanja, pa opet gurke i tako u krug. Ve se lo.

Nakon fizikalije smo otišli do Kečkemeta da jedemo, jer u Mađarskoj smo, valja krkati. Došli do smeštaja pa ajd opet da se properemo i na kraju hlađenje u ledenoj vodi u kojoj sam sigurno sedeo preko 30 minuta. Prvih 20-30 sekundi psuješ sebe i pitaš se dal si normalan, ko lud ulazi u ledaru, a onda kad se navikneš shvatiš da je to možda čak i prijatnije od vrele vode (verovatno će ljudi reći budala i na ovo, al dok ne proba čovek misli drugačije). Nakon toga opet hrana, opet manjak spavanja i u 2 ujutro odlučujemo da je dosta za subotu

.

Drugi dan - duga distanca

Ustali nekako u 7 izjutra, odlučih da mi je jedan voćni jogurt dovoljan za celu dugu od 12.4km sa jednim osveženjem na istoj (nikad gora odluka, al ajd sad preživeh). Pitao sam sebe kud ne stavih note organizatorima u prijavi da idem na "early start", pošto sam dobio 71minut kao skoro poslednji u kategoriji (plus mojih 100kila i brat bratu predviđenih minimum 2 sata u šumi = ulazim u finiš tokom proglašenja).

Prva jibtrika odmah da te bocne onako u zeleno, prosta kratka, al lako da se pogreši. Do treće onako da se zaletiš ko budala, pa te zatim spusti na zemlju sa zelenilom. Kucanje zagarantovano. Već između 2-3 sam osetio težinu u nogama (ne od 100kila već od banje, a i manjka snage jer sam doručkovao ništa). Izlazim sa treće kontrole, dolazim na put, sa leve strane mi i dalje bela šuma, pomislih ju ima još do raskrsnice...Nakon 50ak metara uzeh kompas i svatih koju sam glupost uradio (M12 greška) sledi peglanje po peščanom putu, na kome sam imao osećaj da trčim unazad (jedno 30s-60s greške, s obzirom na moju brzinu). Na ulazu u KT6 htedoh da presečem, al sam ipak rekao "Dušane ne glupiraj se imaš još 10km, ne mora sve odma", da bih posle video da su Barkaš i ostatak ljudi prošli tuda. Na 7 me povukla malo uvala i presekao sam na put previše okolo.

9-10 bonus od ~200m na varijanti, ne znam kako promaših ovoliki vrh, al šta da se radi, šta je sledilo ovo je još i divno bilo (~1min viška)

10-11 realno kad sam izašao na raskrsnicu od malo pre, pomislih vidi ima varijanta preko 16, al kao očiglednije je da se kontrola nađe sa zapadne strane... ušao ja na livadu video neko drvo i pomislih to je ovo drvo između 11-12, slaže mi se svaka livadica i vrh na dalje, da bih u jednom trenutku provalio, ma nije to to i tako je i bilo. To drvo bilo je prikazano kao "krug bele šume", zašto nemam pojma, al bilo tako. Izgubih tu jedno 3-4minuta na bauljanje gde sam doživeo posle dužeg vremena "nemam pojma gde sam", jeste trajalo 30ak sekundi, al opet ne sme se to desiti.

15-16 prolazim pored 11te u nadi da znam put (otišao nekim drugim izgleda) tražio ovu prohodnu u jednom pravcu, našao bagrem probijao se i rekao sebi samo ti izađi na tu veliku livadu, pa gde god to bilo tako sam je i našao. (+30-60s)

Približavam se ja finišu, znam da je tu osveženje, nadam se kao svaki put da nema još mnogo, okrenuh drugi deo karte koji mi je bio savijen, kad ono bum ima još sigurno 4km. Čovek na osveženju me gleda i smeje se, kaže "Nije ti ladno?" ja ga gledam čoveče kakva zima, sala ima za celu zimu, a i vala ugrejalo me ovo što sam video kolko još ima. Do kraja jedna dobra stvar koju volim da praktikujem, a to je da namerno promašim kontrolu - polu namerna greška. Na 27 sam krenuo sa severne strane i rekao sebi "Ako dođeš na nju, dođeš, ako ne, tu je put i imaš relokaciju odmah." Tako je i bilo.

Sve varijante nakon osveženja su bile preloše za moj ukus. Previše odvajanja od linije i dodavanje nepotrebnih kilometara.

Na kraju od 12.4km staze, prešao sam 14.4 što je dosta više nego što sam imao u planu (istina na greške je bilo jedno 400m viška)

Ulazim u finiš, kad imam šta da vidim, proglašenje nije ni počelo. Svi srećni zadovoljni, niko medalju, možemo odma kući.

Sledi opet zimovanje i trčanje u nadi da ću se uozbiljiti sa treninzima i makar biti malo konkurentan u seniorskoj kategoriji. Iako sam bio 7mi na prvenstvu na dugim, to je sramota. Neko ko ne trenira gotovo ništa, da samo na iskustvo izvuče takav plasman na fiziki teškom terenu i stazi, treba se zapitati malo o stanju srpske "elite". Još mi nemamo adekvatnih takmičara koji smatraju ovaj sport dovoljno ozbiljno za neke "rezultate". Čovek mora da uloži u sebe kao što smo mi nekada radili, da bi mogao biti makar na pragu konkurencije sa ljudima iz inostranstva. I kad kažem na inostranstvo, ne mislim na Balkan, već sve van Balkana. Mnogo tu sati treba posvetiti, što fizike, što tehnike, što teorije i testiranja raznih stvari na treninzima / nevažnim trkama.

Eh da, završih kurs za operativnog trenera (što znači sad imam i papir, za ovo što ne znam), pa ako nekog zanima, eto i to.

Do sledećeg puta....

Sezona 2022

 Kao što u svakom sportu postoji pripremni period, tako postoji i u orijentiringu. Zvanično kalendarska sezona počinje početkom marta, ali za sve takmičare sezona počinje znatno ranije (novembar-decembar). 
Kada sam gledao i analizirao šta je sve urađeno za zimu, pomislio sam da će ovo konačno biti sezona gde ću poceti da se vraćam u sport. Odlično odrađena Boroka u Mađarskoj i znaci "života" obecavali su da ću moći da budem "tu negde". Ali naravno, kad predpostavljam nešto, to tako ne bude nikad.

U martu, aprilu i maju dolazi jedan privatno teži period za mene, u kome sam izgubio bilo kakvu motivaciju za treningom, kad kažem bilo kakva motivacija mislim na sledeće:

Jedva pređenih 100km u mesecu, sto je na seniorskom nivou ponizno. Nakon toga sledi sve gori period što se tice treniranja, dok se nisam ponovo vratio u teretanu, u avgustu, na Crossfit/Funkcionalne vežbe. Naravno, to me je povuklo pa se i motivacija za trčanje povećala. Šta će biti, neću da predviđam.

Orijentiring - strucni štab

Što se tice orijentiringa kao orijentiringa, ove sezone sam se više bavio pomaganjem, tj radom u Stručnom štabu selektora reprezentacije Srbije.
Prvi po redu je bio kamp u Resavici za Seniorsku i Juniorsku selekciju na kome smo radili na izuzetno teškim orijentiring tehnikama, po fizički najtežem terenu u Srbiji.

Evo i treninga koji su rađeni:

Trening 1 Reljef

Klasičan trening reljefa za sam ulazak u kamp, da bi takmičari shvatili šta se najviše gleda na ovakvim terenima. Nakon toga je usledio i noćni trening, koji je bio nešto lakši, ali je dobro došao takmičarima da u uslovima manje vidljivosti prođu stazu.

Treći trening - Multi tehnika

Po meni jedan od najboljih treninga koji takmičari u orijentiringu treba da rade, mešavina raznih tehnika i usmeravanje takmičara na specifične detalje.

Četvrti trening - "Par nepar"
Zbog broja takmičara na kampu, bio sam primoran da nešto izmislim. Ovog puta otežao sam klasičan par nepar trening, na kome prvi takmičar ima ucrtane 1,3,5,7... kontrole dok drugi ima 2,4,6,8,... i zajedno idu od kontrole do kontrole, prateći jedan drugog, bez bilo kakve komunikacije. Kada prvi takmičar dođe na prvu kontrolu, drugi preuzima navigaciju i vodi do druge kontrole, bez potvrde na kom mestu se tačno nalazi. S obzirom da smo imali po 3 člana, prvi takmičar je imao ucrtan 1,4 7, 10,... samim tim je morao da se adaptira na totalno 2 različite tehnike takmičara koje prati.

Karta koju je imao prvi takmičar

Poslednjeg dana kampa, prosto smo "morali" da iskoristimo savršeni sprint teren u Resavici i napravili produženi sprint sa dosta veštačkih ograda i izbora varijanti (Kontrola 3-4 je sama po sebi imala preko 5 varijanti koje su solidne). Nakon dugačkih deonica, usledio je mini lavirint, zatim staza sa kratkim deonicama i promenama pravca.

Nakon ovog kampa, usledile su trke na velikim takmičenjima za koje smo se tehnički spremali sa takmičarima:

Ovo je karta koju sam uspeo da nacrtam za nekoliko meseci sa street viewa. Kada se karta uporedi sa ovom koja se koristila na samom Svetskom prvenstvu (WOC), moja karta i nije bila sa puno grešaka.

Nakon velikih takmičenja usledila je pauza, zatim kamp na Kopaoniku i odlazak na SEEOC u Rumuniju, za koji smo ponovo imali razne tehničke pripreme, koje su, nadam se, pomogle mnogima.

Takmičarska sezona 2022

Kao što sam rekao na početku posta, prestao sam sa treninzima u martu, ali sam se i dalje pojavljivao na trkama. Jedna šumska trka se može izdvojiti iz prve polovine kalendara i to je bio Beograd open, na kome sam bio solidan, ali opet ne perfektan što se tiče tehnike.

Drugi deo sezone počeo je nekoliko nedelja nakon Rumunije, gde sam već bio u nekom treningu što se tiče teretane.

Usledili su Dan čistih planina:

Memorijal Žike Čolovića u peščari (duga+srednja):

kao i prvenstvo Srbije na dugim distancama:

Tehnički od ove 4 trke 3 sam odradio gotovo savršeno, dok je jedna bila malo diskutabilna, al šta je tu je. Iznenadila me je snaga da istrčim uopšte ove duge distance (prvenstveno mislim na PS koje je bilo skraćeno za 3km od predviđenog, ali verujem da bih i tih 14.5km mogao bez problema da odradim).

Realno da je trka bila još 10km duža, lagano sam mogao i prvi da budem, kako bi neki rekli.

Po kalendaru ostalo je još par manjih trka, na koje verovatno neću otići, ali zato Mađarska ne može da izostane za kraj godine - jesenji Boroka kup na terenima Izsaka koji ne može da bude loš.

Beogradski sprint kamp i Boroka kup 2022

"Takmičarska sezona" - nisam verovao da ću ovo ikada ponovo reći, ali vreme je došlo za novu takmičarsku sezonu.

Prošla je duga zima, kilometri i kilometri su pretrčani, ukratko brojke:
Od oktobra do kraja februara pretrčano je 750km sa 12000 metara uspona.
Sa prvobitnih 113kilograma, pao sam na 94kg i nadam se da i dalje idem u tom smeru.
Dosta orijentiring treninga je urađeno i ulazak u sezonu, što se tehničke strane tiče, mislim da ne može biti bolji.

Prvobitni plan za početak 2022 bio je odlazak na Boroka kup u Mađarsku, tehnički prezahtevni tereni, dosta vegetacije i reljefa, milina za početak godine.
Takođe, već sada tradicionalno, početkom februara se organizuje Beogradski sprint kamp. Moje angažovanje na kampu je oduvek bilo sa strane organizacije i takav je plan bio i za ovu. Međutim, zbog ličnih obaveza nisam mogao sa sigurnošću da kažem da ću raditi na kampu i odlučio sam da je bolje da se prijavim kao takmičar, što je znatno lakše otkazati.

Beogradski sprint kamp 2022
Sam koncept kampa za ovu godinu je bio sledeći:
Ponedeljak
-Trening štafete
-Trening memorija
Utorak
-Trening koridor
-Trening duge sprint varijante
Sreda
-Trening Control picking
- Trening Intervali

Zbog posla, nisam prisustvovao treninzima u ponedeljak, ali sam definitivno uživao da opet budem sa ove strane, kao takmičar.

Ne bih želeo preterano da dužim o samim treninzima jer je generalno u pitanju sprint, pa se samim tim i dosta brzine zahteva za pojavljivanje nekih vecih gresaka.

Boroka kup 2022

Mađarska, svaka sezona, ako želim da bude dobra, počne sa jednom trkom za uživanje - Boroka kup. Ovogodišnji Boroka kup je za mene bio najteži jer mi je ovo jedna od prvih zvaničnih trka u Mađarskoj u elitnoj kategoriji. Da se razumemo trčao sam i ranije u eliti tamo ali su te trke tada služile isključivo kao trening.

S obzirom na moju trenutnu fizičku spremnost, koja je na nekom srednjem nivou, nisam očekivao da uopšte mogu da se takmičim sa bilo kime iz elitne kategorije. Pre samog odlaska, tokom prijave za trku, odlučio sam se za elitnu stazu zbog same zahtevnosti na tehničkom, ali i fizičkom nivou. Želeo sam sebe da testiram kako ću se ponašati na donošenju teških odluka pri tolikom umoru i moram priznati da sam očekivao znatno goru situaciju, ali sam i dalje nezadovoljan.

Prvi dan - Skraćena duga distanca na kvadrat kroz 3 sa 4Mađari vole te neke specijalne distance "produžena srednja", "skraćena duga", "ultra duga",... koje često umeju da prave na svojim trkama. To je bio slučaj i ove godine. Po planu prvog dana se održala skraćena duga distanca sa već meni predugih 9.1km. 
Ulazim u šumu i šok, zaleteo se ko budala, pitaj Boga gde sam krenuo. U jednom trenutku stajem i vraćam se na pravac i dolazim lagano do prve kontrole. Dosta mi je poznato da mi je ranije prva kontrola bila kritična u smislu grešaka, pa hajde da to više ne ponavljamo. Prve 4 kontrole, realno, bile su da namame takmičare da se izjurcaju i da pomisle da im baš dobro ide snalaženje u gustom terenu gde je svaki od ovih žbunova na mestu na kome je nacrtan i ide iznad glave, da ne možeš ništa videti preko. Naravno kad se čovek zaleti ni ne gleda šta ga čeka, ulaz u petu kontrolu izuzetno sitan i tehnički nemoguć teren za trčanje nekom većom brzinom. Ne uspevam da izađem na veliku livadu ispred kontrole i počinje gubljenje u gustišu. Na svu sreću uspevam da nađem jedan markantni vrh i sa njega izlazim na kontrolu. Zatim dolazi nova neshvatljiva greška na sedmu kontrolu, gde sam totalno omašio pravac i napravio paralelnu grešku, ali sam, na svu sreću, odmah shvatio šta sam uradio.  Do samog kraja nisam imao nekih većih grešaka, sem nesigurnosti kod kontrole 22 gde sam ušao znatno ranije na kontrolu jer sam pomislio da je ona bela šuma u stvari livada. 
Sve u svemu dosta glupih grešaka koje su se nagomilale i ogroman zaostatak za prvim. Polovina od tog zaostatka bila je na moju fizičku spremnost, ali realno, druga polovina bila je na moju glupost. Šta je tu je: Rezultati  Split vremena  Routegadget   LiveLox

Drugi dan - Duga distancaIskreno, očekivao sam nekih 15-18km staze drugog dana, pošto je organizator objavio dužine za drugi dan nešto kasnije. Videvši 12.5km, nisam se nešto više obradovao od 15-18km al je bilo definitivno bolje. Podučen velikim iskustvom od prvog dana, odlučio sam da kupim dres koji prelazi preko kolena, kako ne bih puštao suzu na svakom drugom koraku kroz šišljake Mađarske. Sav optimističan u širokom dresu u koji realno mogu da stanem, pošto je nov, stavljam gel u džep i krećem ka startu. Naravno, duga distanca obezbeđeno osveženje sve u glavi skockano kako ću da popijem vode u nekom trenutku i da preživim stazu, jer sam dan pre toga umirao od žeđi, ko da sam jeo pesak celu stazu. Kad ono, međutim, nema. Gledam ja one opise, ne verujem, računam, kalkulišem u glavi juče sam 9,1km išao 108minuta, pa dodajem 3.5km na sve to, "Brate pa ovo neću ispod 2 sata nikako". Vidim ja na opisu od kontrole 15 do starta 0m. Pošto se nisam dugo takmičio, iznenadih se da ima menjanja karte, kad dolazi komšija iz Hrvatske i reče, pisalo u biltenu da elita ima kartu sa obe strane. U tom trenutku sam se setio da sam ja takmičar, mogao sam i bilten pročitati, al jelte malo kasno. Stajem ja onako u startni boks, gledam one opise tražim onu čašu, al neće da se pojavi. Razmišljam ja, ma sigurno ima negde u šumi na putu označeno, sav optimističan, stajem pored karte i vidim drugi deo staze, al kao fer plej okrenem glavu da ne gledam šta me čeka. Startujem lepo ja bela šuma divno za trčanje, a meni noge nikad teže. Mađarska = Banja posle svake trke = ne daj bože sledeći dan. Al ajd krenem ja nekako prva kontrola odma zeleno. Pošto je bilo prosto doći do tog ćoška šume uzeh da pogledam malo gde je osveženje. NEMA. Šok broj 1. Opet gledam ja, ma sigurno je sa druge strane, al nisam gledao stazu dalje, ulazim polako u zeleno, koncentracija je važna.

Prva kontrola lagano, krećem na drugu, opet ona ista livada od juče. Opet greška. Istina da sam ovaj put naboo livadu, al džaba kad sam otišao posle u pogrešnom pravcu. Nekako ja opet dođem u reon onog velikog vrha i provalim gde sam šta sam i ajd dalje. Provalim ja opet sličan koncept kao juče, puste te da se istrčiš pa onda da se zaletiš u sitno. Nakon jedno 50 minta trčanja dolazim u taj mikro deo oko 12 kontrole sitna greška u reonu kontrole. Krećem ka 13oj i pravim pogrešno procenjujem distancu i skrećem ranije i gubim neko sitno vreme opet, ali zadivljujuće se ispravljam odmah i nalazim kontrolu. Vidim ja još 2 kontrole, reko sad će osveženje... Lepo ja vidim gde mi je kontrola 15 i gledam na sat 67 minuta, reko trkačka je staza ipak je duga distanca, moguće da ću ići ispod 2 sata, realno sam na nekih 70-80% staze, još da se vratim i to je to. Okrenuh ja kartu i u trenutku ostadoh bez teksta. 

"PA JA SAM NA 50% STAZE JEDVA". Al dobro, prijavio sam se za ovo šta je tu je. Gotovo sam bio siguran da na ovoj strani ima nacrtano osveženje, jer realno prvi nema šanse da ide ispod 80 minuta mora da bude negde vode. Nema.. Moje sve nade za osveženjem su propale. Pipkam ja onaj gel, razmišljam dal rizikovati sa uzimanjem gela, jer je važno da se popije voda posle toga. Odustanem ja od toga krećem dalje, tehnički deo lagano, početnička greška opet za pravac na KT 19... definitivno moram to popraviti jer je ovo užasno... Dolazi kontrola 21 i vidim ja meni sve teže i teže da trčim, koncentracija pada, šećer fali. Uzimam ja taj gel... Do kraja ništa, nikakva kriza, niti zamor, žedan više nisam bio, zaboravio bukvalno na žeđ. Ponovo početnička greška na poslednje 2 kontrole, za šta nemam neki specijalni komentar sem da se ne smem opuštati, previše sebi dam za pravo da ne razmišljam jer je kraj trke.U suštini solidne 2 trke, na izuzetnim terenima... Naravno nisam zadovoljan, jer ko je pa zadovoljan 100% u orijentiringu, uvek je mogla neka druga brža/bolja varijanta.Rezultati   Split vremena   Routegadget  Ukupni rezultatiEh da, banja je bila odlična!

Srpska sezona uskoro počinje i tu će se valjda pokazati i ova snaga koja se stvarala tokom zime. Ostalo je još dosta rada da bih se vratio u neki takmičarski ritam, nadam se da mogu stići za reprezentativni poziv do selektovanja za Prvenstvo jugoistočne Evrope, ali tu se nikad ne zna, mnogo je faktora i trka do tad, vreme će pokazati.

Prvenstvo Srbije i Beograda na dugim distancama i štafetama - Vertical KM

 Uf, jedno veliko UF za početak. Još dok sam trčao trku u peščari, rekao sam sebi, samo da imam snage da završim trku na Kosmaju. Tako je i bilo. Psihički sam se pripremao nekoliko dana za ovaj užas od uspona, jer za mene je to predstavlja trenutno najveći problem. Da je ravno, pa bih imao snage i da istrčim većinu, ali čim dođe neko manje/veće brdo pada mrak na oči i hodanje.

PRVI DAN - PRVENSTVO SRBIJE I BEOGRADA NA DUGIM DISTANCAMA 

Izašao je bilten 3 i video sam ogromnih 510m uspona, na 8.7km staze. Iskren da budem odmah sam u startu pogledao pobedničko vreme, koje je bilo 95 minuta, i rekao sam sebi "da ideš 150 i da budeš srećan". Svi smo znali da će se to pobedničko vreme probiti i to dosta, ali je moj cilj i dalje bio isti - završiti trku.
Sedam dana pred trku sam počeo da pravim koncepcije na karti koju su organizatori objavili zbog fer pleja prema svim takmičarima koji nisu imali priliku da trče/organizuju Svetsko školsko prvenstvo. Po biltenu se videlo da je start 250m udaljen od mesta na kome je planiran finiš i vrlo lako se moglo predpostaviti gde će se on nalaziti. Uzeo sam kartu u ruke i odmah video da prve 4 kontrole su skoro identične kao jedna od mojih koncepcija:

Realno da sam imao snage za trčanje, ne bih morao da gledam kartu većim delom do 4te kontrole i imao bih dosta dobro vreme. Još nekoliko drugih kontrola sam pogodio što na ovoj, što na drugim koncepcijama i iskren da budem, malo sam gledao u kartu tokom trke.

Kao što je neko pravilo, kad ti se ne startuje prvi, a ono dobiješ nulti minut...

Dolazim na start i startujem sa Robin i u trenutku provalimo da muška i ženska elita imaju prve 2 kontrole identične. Zalećemo se na prvu previše brzo i pravimo grešku od dobra 2-3 minuta, gde smo bili na nekih 20ak metara od kontrole i videli kontrolu na kamenu iznad. Kontrola mi je bila čudna jer se nije nalazila ispod kamena već na njemu, ali sam ipak odlučio da se popnem do njega, na kraju nalazimo kontrolu i nastavljamo dalje. Dolazak na treću kontrolu i onda kreće pakao. 200 izohipsi gore, da bih sišao dole, kako bih se popeo gore. Sve mi je bilo jasno još prvog trenutka kad sam uzeo kartu, ali kontrola se morala odraditi. Postojale su 3 opcije, od kojih je jedna odmah otpala - nemam ja snage za to.

Naravno, ljubičasta varijanta nije dolazila u obzir. Plava varijanta je bila znatno kraća, ali i sa više uspona koji je trajao, dok je narandzasta imala kratke, ali jake uspone - dok je većina bila blago nizbrdo. Zahvaljujući tome biram narandžastu varijantu što je za mene bila najbolja opcija. Kad sam se konačno popeo na KT4 počinje pravi deo staze. Predivna bela šuma sa dosta reljefnih objekata. Malo po malo smo se peli i onda je došlo prvo osveženje, taman kad mi je trebalo. Nastavak staze dosta siguran i onda dolazi finalni veliki uspon preko privatnog poseda. Video sam da je vegetacija u ovom krajnjem delu karte malo čudna pa sam išao znatno opreznije. Odlučujem se za desnu varijantu i, po meni, dosta sigurniju i bez problema dolazim do kontrole, dok je većina takmičara iz kategorije na toj i sledeće 2 kontrole gubila previše vremena. Sledeću kontrolu odlučujem da pređem preko grebena i da onda nastavim blago da silazim, ali mi tu nije bila baš najjasnija karta. Na svu sreću Gruja dolazi sa donje strane i nalazi kontrolu ispred mene. 
Kontrola 14-15 je, po meni, bila najteža kontrola po pitanju tehnike. Nikakvi objekti nisu imali da se prate. Video sam neku uvalicu pre puta i u odnosu na nju sam uzimao pravac ka kontroli. Generalno sam išao pravo na nju, ali tu dolazi Sava sa vozićem ljudi iza sebe. Naravno, pošto se niko ne šlepa svi skreću ka desno i zabadaju kontrolu. pošto sam odlučio da krenem sa njima tih 100ak metara znao sam da je kontrola na levo, jer mi je ovo bio neki vid namerne greške. Prepravljam se odmah i nalazim kontrolu. Taman sam se sjurio na dole, kad ono sledeće 2 kontrole opet brdo. Noge počele da otkazuju vazduha nemam od one treće kontrole, vreme za gel a ima još do osveženja. Nekako pređem ja i preko tog brda i čim sam uzeo gel odmah sve lakše. Mozak se uključio i do samog kraja sve lagano. Izgubio sam još neko vreme u odlasku ka 19toj kontroli gde sam prošao kroz pitaj Boga šta, kupine, koprive, šta god od biljaka boli, bilo je tamo. Ulazak u finiš sa vremenom od 142-143 minuta i totalno zadovoljan. 

Pogledao sam u Garmin i video brojku od  760m uspona. Shvativši to pomislio sam, nije se toliko uspona osetilo, to što sam ja fizički 0 spreman, realno uspon je bio lepo raspoređen.
Sve u svemu jedna izvrsna duga distanca i jedna lepa završnica ove "sezone". Na programu su ostale još samo štafete.

Evo jedne slike na kojoj izgleda kao da sam neki sportista:

Rezultati Split vremena

DRUGI DAN - ŠTAFETNO PRVENSTVO SRBIJE

Nakon tzv. odmora od duge, na program su došle štafete. Znao sam da sam najslabija izmena, jer je teren isključivo fizički težak i zajedničkom odlukom smo došli do toga da ja trčim drugu izmenu. Iako mrzim drugu, realno je bilo da je "trčim". Savke na vidnoj kontroli overava drugi i u tom trenutku smo postali izuzetno optimistični. U samom tom haosu, zaboravljam da uzmem kompas nakon dosta vremena, Savke imao veliku grešku nakon vidne, startujem sa čipom samo. Dotrčava Sava i daje mi njegov kompas, pošto on ima rezervni. Startujem i bukvalno "nabadam" kontrolu, jer je ona bila u onom čudu od zelenila i svih bolnih biljaka ovog sveta. Do 3će kontrole kao još nešto i trčim, ali onda pada roletna. jedno 80% uspona sledi na sledećih nekoliko kontrola i tu psihički pucam. Odlazim na 5tu kontrolu i pri penjanju vidim kontrolu na steni, ali moja je panj. Nakon nekoliko desetina metara vidim još jednu kontrolu na panju i nastavljam dalje. To je ujedno bila i jedina kontrola na kojoj nisam proverio opis, jer sam računao da nije bilo šanse da su 3 kontrole toliko blizu, pošto su i ove dve bile na diskutabilnoj razdaljini, nastavljam dalje, noge plaču za ravnicom, ali do kraja, naglo nizbrdo, pa blago penjanje, pa naglo nizbrdo, pa opet blago ubrdo = raspad sistema. Posle vidne kontrole pravim i ja jednu tehničku grešku na banalnoj kontroli, ali očigledno da me je umor stigao nakon ova naporna 2 dana. U finiš ulazim sa miss punch i tako završavam sezonu. Prva štafeta koju sam zeznuo ikada, ali očigledno da je i to moralo nekad da se desi, čak i u ovoj konkurenci gde realno nismo očekivali rezultat. 

Na ovoj karti sam označio koje su bile moje kontrole

Rezultati Split vremena

Za ova 2 dana imao sam preko 1000m uspona i skreno sam ipak zadovoljan što sam samo završio ove staze, ok MP, ali ipak završena trka.
Kao što sam rekao i u prethodnom postu, sledi jedna duga i bolna zima, skidanje još jedno 15-20 kilograma i dolazak do neke normalnije brzine za početak sledeće sezone. Nadam se da će sve proći kako treba i da ću moći da se nazovem takmičarom od marta sledeće godine. 

Još jedna dobra vest jeste da je klub odlučio da me pošalje na kurs za trenera, pa ću, nadam se, od sledeće godine biti i zvanično trener.

Stražilovski kup 2021

 Kao što se po pravilu zna, Stražilovski kup je jedno od najkvalitetnijih trka na Fruškoj gori. Dobre karte, dobre koncepcije, generalno kvalitetne trke.

Iz "istraživanja" ovog terena, kad se poslednji put trčala trka ovde, video sam užas od izohipsi, strmog terena, ali i dosta reljefnih objekata. Zbog takve koncepcijeterena, prvobitni plan je bio da se učestvuje samo na srednjoj distanci, ali smo u poslednjem trenutku odlučili da uzmemo učešće i na sprintu.

SPRINT - DAN 1

Sama ideja sprinta u šumi mi je uvek bila interesantna, ali u većini tih sprinteva kojih sam trčao, to je bio samo neki park. 
Naravno, nisam očekivao bilo kakav rezultat, već je ideja samo završiti trke do kraja godine. 
Čim sam krenuo sa starta, video sam šta će biti 2 najveća problema, popeti se uz izuzetno strme uspone do kontrola, kao i naći mesto gde da se pređe potok po sredini doline. 

Prvih nekoliko kontrola sam išao solidno, zatim na petu kontrolu odlučujem da presečem brdo, što je, naravno izuzetno glupa varijanta, s obzirom da je sprint i da okolo postoji put koji vodi do kontrole. Do samog kraja staze proste kontrole, ali dosta penjanja i izuzetno naporna trka fizički, pogotovo za mene.

Trek je užasnog kvaliteta jer sam koristio Samsungov sat.

Rezultati Split vremena

SREDNJA - DAN 2

I tako, opet ja došao na trku u nadi da će biti malo lakše fizički, al znajući kakav teren me čeka, nisam uspeo da se ohrabrim nešto više.
Start i finiš su bili na vrhu brda, sa kog smo morali da siđemo totalno, zatim da se popnemo na sledeće, pa nazad na finiš. Odmah na startu pravim grešku. Silazeći na prvu kontrolu povukao me je jarak sa leve strane ispod kog nisam video kamenje i stene. 
Ka trećoj kontroli odlučujem da idem delimično pravo i tu sam već video da je ipak ta pauza od orijentiringa došla na red. Popeo sam se dosta iznad treće i usporio maksimalno jer nisam bio siguran šta je šta. Primetio sam čistiju šumu i u trenutku pomislio da sam izašao ispod kontrole, ali sam zavaljujući privatnom posedu shvatio da sam iznad. 

Na dalje nastavljam veoma iscrpljen jer je peta kontrola imala ogroman uspon. Prvu grešku koju pravim bila je pri silasku na KT9 gde me je povukao greben na levo. 
Nekoliko sigurnih kontrola i konačno nizbrdo. Odlučio sam makar taj deo da istrčim kako treba, ali naravno zahvaljujući pauzi od karte pravim glupave greške u samom krugu kontrole. 
Kritična kontrola, zbog koje me je iskreno sramota, jeste KT16. Krenuo sam pogrešnim putem i krenuo da se penjem. Nakon par minuta zastao sam da pogledam bolje u kartu, jer mi nije delovalo da je tolko strm teren na karti. Kada sam shvatio šta sam uradio, zapitao sam se šta ja uopšte tražim na orijentiringu kad pravim ovako glupave početničke greške. 
Do samog kraja ništa specijalno tehnički teško. 
Sam zaključak sa trke jeste da sam tehnički užasno išao i da treba tu još dosta rada čak i sa kartom, ali opet sa druge strane postoji šansa da kada budem podigao fizičku spremnost na neki zadovoljavajući nivo, da će sama koncentracija biti bolja.

Rezultati Split vremena

Na samom kraju da pohvalim organizatore za ove dve odlične trke. Sa ovoliko uspona i na ovako strmom terenu su napravili izuzetne staze, od kojih je srednja mogla da bude i pristojna WRE trka.

Do kraja sezone ostaje još jedan vikend gde su na planu Prvenstvo Srbije na dugim distancama, kao i Prvenstvo Srbije u štafetama. Iste te trke se boduju kao i prvenstva Beograda.
Sledi jedna duga i bolna zima!