Prvenstvo Srbije i Beograda na dugim distancama i štafetama - Vertical KM

 Uf, jedno veliko UF za početak. Još dok sam trčao trku u peščari, rekao sam sebi, samo da imam snage da završim trku na Kosmaju. Tako je i bilo. Psihički sam se pripremao nekoliko dana za ovaj užas od uspona, jer za mene je to predstavlja trenutno najveći problem. Da je ravno, pa bih imao snage i da istrčim većinu, ali čim dođe neko manje/veće brdo pada mrak na oči i hodanje.

PRVI DAN - PRVENSTVO SRBIJE I BEOGRADA NA DUGIM DISTANCAMA 

Izašao je bilten 3 i video sam ogromnih 510m uspona, na 8.7km staze. Iskren da budem odmah sam u startu pogledao pobedničko vreme, koje je bilo 95 minuta, i rekao sam sebi "da ideš 150 i da budeš srećan". Svi smo znali da će se to pobedničko vreme probiti i to dosta, ali je moj cilj i dalje bio isti - završiti trku.
Sedam dana pred trku sam počeo da pravim koncepcije na karti koju su organizatori objavili zbog fer pleja prema svim takmičarima koji nisu imali priliku da trče/organizuju Svetsko školsko prvenstvo. Po biltenu se videlo da je start 250m udaljen od mesta na kome je planiran finiš i vrlo lako se moglo predpostaviti gde će se on nalaziti. Uzeo sam kartu u ruke i odmah video da prve 4 kontrole su skoro identične kao jedna od mojih koncepcija:

Realno da sam imao snage za trčanje, ne bih morao da gledam kartu većim delom do 4te kontrole i imao bih dosta dobro vreme. Još nekoliko drugih kontrola sam pogodio što na ovoj, što na drugim koncepcijama i iskren da budem, malo sam gledao u kartu tokom trke.

Kao što je neko pravilo, kad ti se ne startuje prvi, a ono dobiješ nulti minut...

Dolazim na start i startujem sa Robin i u trenutku provalimo da muška i ženska elita imaju prve 2 kontrole identične. Zalećemo se na prvu previše brzo i pravimo grešku od dobra 2-3 minuta, gde smo bili na nekih 20ak metara od kontrole i videli kontrolu na kamenu iznad. Kontrola mi je bila čudna jer se nije nalazila ispod kamena već na njemu, ali sam ipak odlučio da se popnem do njega, na kraju nalazimo kontrolu i nastavljamo dalje. Dolazak na treću kontrolu i onda kreće pakao. 200 izohipsi gore, da bih sišao dole, kako bih se popeo gore. Sve mi je bilo jasno još prvog trenutka kad sam uzeo kartu, ali kontrola se morala odraditi. Postojale su 3 opcije, od kojih je jedna odmah otpala - nemam ja snage za to.

Naravno, ljubičasta varijanta nije dolazila u obzir. Plava varijanta je bila znatno kraća, ali i sa više uspona koji je trajao, dok je narandzasta imala kratke, ali jake uspone - dok je većina bila blago nizbrdo. Zahvaljujući tome biram narandžastu varijantu što je za mene bila najbolja opcija. Kad sam se konačno popeo na KT4 počinje pravi deo staze. Predivna bela šuma sa dosta reljefnih objekata. Malo po malo smo se peli i onda je došlo prvo osveženje, taman kad mi je trebalo. Nastavak staze dosta siguran i onda dolazi finalni veliki uspon preko privatnog poseda. Video sam da je vegetacija u ovom krajnjem delu karte malo čudna pa sam išao znatno opreznije. Odlučujem se za desnu varijantu i, po meni, dosta sigurniju i bez problema dolazim do kontrole, dok je većina takmičara iz kategorije na toj i sledeće 2 kontrole gubila previše vremena. Sledeću kontrolu odlučujem da pređem preko grebena i da onda nastavim blago da silazim, ali mi tu nije bila baš najjasnija karta. Na svu sreću Gruja dolazi sa donje strane i nalazi kontrolu ispred mene. 
Kontrola 14-15 je, po meni, bila najteža kontrola po pitanju tehnike. Nikakvi objekti nisu imali da se prate. Video sam neku uvalicu pre puta i u odnosu na nju sam uzimao pravac ka kontroli. Generalno sam išao pravo na nju, ali tu dolazi Sava sa vozićem ljudi iza sebe. Naravno, pošto se niko ne šlepa svi skreću ka desno i zabadaju kontrolu. pošto sam odlučio da krenem sa njima tih 100ak metara znao sam da je kontrola na levo, jer mi je ovo bio neki vid namerne greške. Prepravljam se odmah i nalazim kontrolu. Taman sam se sjurio na dole, kad ono sledeće 2 kontrole opet brdo. Noge počele da otkazuju vazduha nemam od one treće kontrole, vreme za gel a ima još do osveženja. Nekako pređem ja i preko tog brda i čim sam uzeo gel odmah sve lakše. Mozak se uključio i do samog kraja sve lagano. Izgubio sam još neko vreme u odlasku ka 19toj kontroli gde sam prošao kroz pitaj Boga šta, kupine, koprive, šta god od biljaka boli, bilo je tamo. Ulazak u finiš sa vremenom od 142-143 minuta i totalno zadovoljan. 

Pogledao sam u Garmin i video brojku od  760m uspona. Shvativši to pomislio sam, nije se toliko uspona osetilo, to što sam ja fizički 0 spreman, realno uspon je bio lepo raspoređen.
Sve u svemu jedna izvrsna duga distanca i jedna lepa završnica ove "sezone". Na programu su ostale još samo štafete.

Evo jedne slike na kojoj izgleda kao da sam neki sportista:

Rezultati Split vremena

DRUGI DAN - ŠTAFETNO PRVENSTVO SRBIJE

Nakon tzv. odmora od duge, na program su došle štafete. Znao sam da sam najslabija izmena, jer je teren isključivo fizički težak i zajedničkom odlukom smo došli do toga da ja trčim drugu izmenu. Iako mrzim drugu, realno je bilo da je "trčim". Savke na vidnoj kontroli overava drugi i u tom trenutku smo postali izuzetno optimistični. U samom tom haosu, zaboravljam da uzmem kompas nakon dosta vremena, Savke imao veliku grešku nakon vidne, startujem sa čipom samo. Dotrčava Sava i daje mi njegov kompas, pošto on ima rezervni. Startujem i bukvalno "nabadam" kontrolu, jer je ona bila u onom čudu od zelenila i svih bolnih biljaka ovog sveta. Do 3će kontrole kao još nešto i trčim, ali onda pada roletna. jedno 80% uspona sledi na sledećih nekoliko kontrola i tu psihički pucam. Odlazim na 5tu kontrolu i pri penjanju vidim kontrolu na steni, ali moja je panj. Nakon nekoliko desetina metara vidim još jednu kontrolu na panju i nastavljam dalje. To je ujedno bila i jedina kontrola na kojoj nisam proverio opis, jer sam računao da nije bilo šanse da su 3 kontrole toliko blizu, pošto su i ove dve bile na diskutabilnoj razdaljini, nastavljam dalje, noge plaču za ravnicom, ali do kraja, naglo nizbrdo, pa blago penjanje, pa naglo nizbrdo, pa opet blago ubrdo = raspad sistema. Posle vidne kontrole pravim i ja jednu tehničku grešku na banalnoj kontroli, ali očigledno da me je umor stigao nakon ova naporna 2 dana. U finiš ulazim sa miss punch i tako završavam sezonu. Prva štafeta koju sam zeznuo ikada, ali očigledno da je i to moralo nekad da se desi, čak i u ovoj konkurenci gde realno nismo očekivali rezultat. 

Na ovoj karti sam označio koje su bile moje kontrole

Rezultati Split vremena

Za ova 2 dana imao sam preko 1000m uspona i skreno sam ipak zadovoljan što sam samo završio ove staze, ok MP, ali ipak završena trka.
Kao što sam rekao i u prethodnom postu, sledi jedna duga i bolna zima, skidanje još jedno 15-20 kilograma i dolazak do neke normalnije brzine za početak sledeće sezone. Nadam se da će sve proći kako treba i da ću moći da se nazovem takmičarom od marta sledeće godine. 

Još jedna dobra vest jeste da je klub odlučio da me pošalje na kurs za trenera, pa ću, nadam se, od sledeće godine biti i zvanično trener.