Kao što u svakom sportu postoji pripremni period, tako postoji i u orijentiringu. Zvanično kalendarska sezona počinje početkom marta, ali za sve takmičare sezona počinje znatno ranije (novembar-decembar).
Kada sam gledao i analizirao šta je sve urađeno za zimu, pomislio sam da će ovo konačno biti sezona gde ću poceti da se vraćam u sport. Odlično odrađena Boroka u Mađarskoj i znaci "života" obecavali su da ću moći da budem "tu negde". Ali naravno, kad predpostavljam nešto, to tako ne bude nikad.
U martu, aprilu i maju dolazi jedan privatno teži period za mene, u kome sam izgubio bilo kakvu motivaciju za treningom, kad kažem bilo kakva motivacija mislim na sledeće:
Jedva pređenih 100km u mesecu, sto je na seniorskom nivou ponizno. Nakon toga sledi sve gori period što se tice treniranja, dok se nisam ponovo vratio u teretanu, u avgustu, na Crossfit/Funkcionalne vežbe. Naravno, to me je povuklo pa se i motivacija za trčanje povećala. Šta će biti, neću da predviđam.
Orijentiring - strucni štab
Što se tice orijentiringa kao orijentiringa, ove sezone sam se više bavio pomaganjem, tj radom u Stručnom štabu selektora reprezentacije Srbije.
Prvi po redu je bio kamp u Resavici za Seniorsku i Juniorsku selekciju na kome smo radili na izuzetno teškim orijentiring tehnikama, po fizički najtežem terenu u Srbiji.
Evo i treninga koji su rađeni:
 |
| Trening 1 Reljef |
Klasičan trening reljefa za sam ulazak u kamp, da bi takmičari shvatili šta se najviše gleda na ovakvim terenima. Nakon toga je usledio i noćni trening, koji je bio nešto lakši, ali je dobro došao takmičarima da u uslovima manje vidljivosti prođu stazu.
 |
| Treći trening - Multi tehnika |
Po meni jedan od najboljih treninga koji takmičari u orijentiringu treba da rade, mešavina raznih tehnika i usmeravanje takmičara na specifične detalje.
 |
Četvrti trening - "Par nepar"
Zbog broja takmičara na kampu, bio sam primoran da nešto izmislim. Ovog puta otežao sam klasičan par nepar trening, na kome prvi takmičar ima ucrtane 1,3,5,7... kontrole dok drugi ima 2,4,6,8,... i zajedno idu od kontrole do kontrole, prateći jedan drugog, bez bilo kakve komunikacije. Kada prvi takmičar dođe na prvu kontrolu, drugi preuzima navigaciju i vodi do druge kontrole, bez potvrde na kom mestu se tačno nalazi. S obzirom da smo imali po 3 člana, prvi takmičar je imao ucrtan 1,4 7, 10,... samim tim je morao da se adaptira na totalno 2 različite tehnike takmičara koje prati.
|
 |
| Karta koju je imao prvi takmičar |
Poslednjeg dana kampa, prosto smo "morali" da iskoristimo savršeni sprint teren u Resavici i napravili produženi sprint sa dosta veštačkih ograda i izbora varijanti (Kontrola 3-4 je sama po sebi imala preko 5 varijanti koje su solidne). Nakon dugačkih deonica, usledio je mini lavirint, zatim staza sa kratkim deonicama i promenama pravca.
Nakon ovog kampa, usledile su trke na velikim takmičenjima za koje smo se tehnički spremali sa takmičarima:
Ovo je karta koju sam uspeo da nacrtam za nekoliko meseci sa street viewa. Kada se karta uporedi sa ovom koja se koristila na samom Svetskom prvenstvu (WOC), moja karta i nije bila sa puno grešaka.
Nakon velikih takmičenja usledila je pauza, zatim kamp na Kopaoniku i odlazak na SEEOC u Rumuniju, za koji smo ponovo imali razne tehničke pripreme, koje su, nadam se, pomogle mnogima.
Takmičarska sezona 2022
Kao što sam rekao na početku posta, prestao sam sa treninzima u martu, ali sam se i dalje pojavljivao na trkama. Jedna šumska trka se može izdvojiti iz prve polovine kalendara i to je bio Beograd open, na kome sam bio solidan, ali opet ne perfektan što se tiče tehnike.
Drugi deo sezone počeo je nekoliko nedelja nakon Rumunije, gde sam već bio u nekom treningu što se tiče teretane.
Usledili su Dan čistih planina:
Memorijal Žike Čolovića u peščari (duga+srednja):
kao i prvenstvo Srbije na dugim distancama:
Tehnički od ove 4 trke 3 sam odradio gotovo savršeno, dok je jedna bila malo diskutabilna, al šta je tu je. Iznenadila me je snaga da istrčim uopšte ove duge distance (prvenstveno mislim na PS koje je bilo skraćeno za 3km od predviđenog, ali verujem da bih i tih 14.5km mogao bez problema da odradim).
Realno da je trka bila još 10km duža, lagano sam mogao i prvi da budem, kako bi neki rekli.
Po kalendaru ostalo je još par manjih trka, na koje verovatno neću otići, ali zato Mađarska ne može da izostane za kraj godine - jesenji Boroka kup na terenima Izsaka koji ne može da bude loš.
