недеља, 24. октобар 2021.

Prvenstvo Srbije i Beograda na dugim distancama i štafetama - Vertical KM

 Uf, jedno veliko UF za početak. Još dok sam trčao trku u peščari, rekao sam sebi, samo da imam snage da završim trku na Kosmaju. Tako je i bilo. Psihički sam se pripremao nekoliko dana za ovaj užas od uspona, jer za mene je to predstavlja trenutno najveći problem. Da je ravno, pa bih imao snage i da istrčim većinu, ali čim dođe neko manje/veće brdo pada mrak na oči i hodanje.

PRVI DAN - PRVENSTVO SRBIJE I BEOGRADA NA DUGIM DISTANCAMA 

Izašao je bilten 3 i video sam ogromnih 510m uspona, na 8.7km staze. Iskren da budem odmah sam u startu pogledao pobedničko vreme, koje je bilo 95 minuta, i rekao sam sebi "da ideš 150 i da budeš srećan". Svi smo znali da će se to pobedničko vreme probiti i to dosta, ali je moj cilj i dalje bio isti - završiti trku.
Sedam dana pred trku sam počeo da pravim koncepcije na karti koju su organizatori objavili zbog fer pleja prema svim takmičarima koji nisu imali priliku da trče/organizuju Svetsko školsko prvenstvo. Po biltenu se videlo da je start 250m udaljen od mesta na kome je planiran finiš i vrlo lako se moglo predpostaviti gde će se on nalaziti. Uzeo sam kartu u ruke i odmah video da prve 4 kontrole su skoro identične kao jedna od mojih koncepcija:

Realno da sam imao snage za trčanje, ne bih morao da gledam kartu većim delom do 4te kontrole i imao bih dosta dobro vreme. Još nekoliko drugih kontrola sam pogodio što na ovoj, što na drugim koncepcijama i iskren da budem, malo sam gledao u kartu tokom trke.
Kao što je neko pravilo, kad ti se ne startuje prvi, a ono dobiješ nulti minut...
Dolazim na start i startujem sa Robin i u trenutku provalimo da muška i ženska elita imaju prve 2 kontrole identične. Zalećemo se na prvu previše brzo i pravimo grešku od dobra 2-3 minuta, gde smo bili na nekih 20ak metara od kontrole i videli kontrolu na kamenu iznad. Kontrola mi je bila čudna jer se nije nalazila ispod kamena već na njemu, ali sam ipak odlučio da se popnem do njega, na kraju nalazimo kontrolu i nastavljamo dalje. Dolazak na treću kontrolu i onda kreće pakao. 200 izohipsi gore, da bih sišao dole, kako bih se popeo gore. Sve mi je bilo jasno još prvog trenutka kad sam uzeo kartu, ali kontrola se morala odraditi. Postojale su 3 opcije, od kojih je jedna odmah otpala - nemam ja snage za to.
Naravno, ljubičasta varijanta nije dolazila u obzir. Plava varijanta je bila znatno kraća, ali i sa više uspona koji je trajao, dok je narandzasta imala kratke, ali jake uspone - dok je većina bila blago nizbrdo. Zahvaljujući tome biram narandžastu varijantu što je za mene bila najbolja opcija. Kad sam se konačno popeo na KT4 počinje pravi deo staze. Predivna bela šuma sa dosta reljefnih objekata. Malo po malo smo se peli i onda je došlo prvo osveženje, taman kad mi je trebalo. Nastavak staze dosta siguran i onda dolazi finalni veliki uspon preko privatnog poseda. Video sam da je vegetacija u ovom krajnjem delu karte malo čudna pa sam išao znatno opreznije. Odlučujem se za desnu varijantu i, po meni, dosta sigurniju i bez problema dolazim do kontrole, dok je većina takmičara iz kategorije na toj i sledeće 2 kontrole gubila previše vremena. Sledeću kontrolu odlučujem da pređem preko grebena i da onda nastavim blago da silazim, ali mi tu nije bila baš najjasnija karta. Na svu sreću Gruja dolazi sa donje strane i nalazi kontrolu ispred mene. 
Kontrola 14-15 je, po meni, bila najteža kontrola po pitanju tehnike. Nikakvi objekti nisu imali da se prate. Video sam neku uvalicu pre puta i u odnosu na nju sam uzimao pravac ka kontroli. Generalno sam išao pravo na nju, ali tu dolazi Sava sa vozićem ljudi iza sebe. Naravno, pošto se niko ne šlepa svi skreću ka desno i zabadaju kontrolu. pošto sam odlučio da krenem sa njima tih 100ak metara znao sam da je kontrola na levo, jer mi je ovo bio neki vid namerne greške. Prepravljam se odmah i nalazim kontrolu. Taman sam se sjurio na dole, kad ono sledeće 2 kontrole opet brdo. Noge počele da otkazuju vazduha nemam od one treće kontrole, vreme za gel a ima još do osveženja. Nekako pređem ja i preko tog brda i čim sam uzeo gel odmah sve lakše. Mozak se uključio i do samog kraja sve lagano. Izgubio sam još neko vreme u odlasku ka 19toj kontroli gde sam prošao kroz pitaj Boga šta, kupine, koprive, šta god od biljaka boli, bilo je tamo. Ulazak u finiš sa vremenom od 142-143 minuta i totalno zadovoljan. 
Pogledao sam u Garmin i video brojku od  760m uspona. Shvativši to pomislio sam, nije se toliko uspona osetilo, to što sam ja fizički 0 spreman, realno uspon je bio lepo raspoređen.
Sve u svemu jedna izvrsna duga distanca i jedna lepa završnica ove "sezone". Na programu su ostale još samo štafete.
Evo jedne slike na kojoj izgleda kao da sam neki sportista:


Rezultati Split vremena

DRUGI DAN - ŠTAFETNO PRVENSTVO SRBIJE

Nakon tzv. odmora od duge, na program su došle štafete. Znao sam da sam najslabija izmena, jer je teren isključivo fizički težak i zajedničkom odlukom smo došli do toga da ja trčim drugu izmenu. Iako mrzim drugu, realno je bilo da je "trčim". Savke na vidnoj kontroli overava drugi i u tom trenutku smo postali izuzetno optimistični. U samom tom haosu, zaboravljam da uzmem kompas nakon dosta vremena, Savke imao veliku grešku nakon vidne, startujem sa čipom samo. Dotrčava Sava i daje mi njegov kompas, pošto on ima rezervni. Startujem i bukvalno "nabadam" kontrolu, jer je ona bila u onom čudu od zelenila i svih bolnih biljaka ovog sveta. Do 3će kontrole kao još nešto i trčim, ali onda pada roletna. jedno 80% uspona sledi na sledećih nekoliko kontrola i tu psihički pucam. Odlazim na 5tu kontrolu i pri penjanju vidim kontrolu na steni, ali moja je panj. Nakon nekoliko desetina metara vidim još jednu kontrolu na panju i nastavljam dalje. To je ujedno bila i jedina kontrola na kojoj nisam proverio opis, jer sam računao da nije bilo šanse da su 3 kontrole toliko blizu, pošto su i ove dve bile na diskutabilnoj razdaljini, nastavljam dalje, noge plaču za ravnicom, ali do kraja, naglo nizbrdo, pa blago penjanje, pa naglo nizbrdo, pa opet blago ubrdo = raspad sistema. Posle vidne kontrole pravim i ja jednu tehničku grešku na banalnoj kontroli, ali očigledno da me je umor stigao nakon ova naporna 2 dana. U finiš ulazim sa miss punch i tako završavam sezonu. Prva štafeta koju sam zeznuo ikada, ali očigledno da je i to moralo nekad da se desi, čak i u ovoj konkurenci gde realno nismo očekivali rezultat. 

Na ovoj karti sam označio koje su bile moje kontrole
Rezultati Split vremena

Za ova 2 dana imao sam preko 1000m uspona i skreno sam ipak zadovoljan što sam samo završio ove staze, ok MP, ali ipak završena trka.
Kao što sam rekao i u prethodnom postu, sledi jedna duga i bolna zima, skidanje još jedno 15-20 kilograma i dolazak do neke normalnije brzine za početak sledeće sezone. Nadam se da će sve proći kako treba i da ću moći da se nazovem takmičarom od marta sledeće godine. 

Još jedna dobra vest jeste da je klub odlučio da me pošalje na kurs za trenera, pa ću, nadam se, od sledeće godine biti i zvanično trener.

недеља, 17. октобар 2021.

Stražilovski kup 2021

 Kao što se po pravilu zna, Stražilovski kup je jedno od najkvalitetnijih trka na Fruškoj gori. Dobre karte, dobre koncepcije, generalno kvalitetne trke.

Iz "istraživanja" ovog terena, kad se poslednji put trčala trka ovde, video sam užas od izohipsi, strmog terena, ali i dosta reljefnih objekata. Zbog takve koncepcijeterena, prvobitni plan je bio da se učestvuje samo na srednjoj distanci, ali smo u poslednjem trenutku odlučili da uzmemo učešće i na sprintu.

SPRINT - DAN 1

Sama ideja sprinta u šumi mi je uvek bila interesantna, ali u većini tih sprinteva kojih sam trčao, to je bio samo neki park. 
Naravno, nisam očekivao bilo kakav rezultat, već je ideja samo završiti trke do kraja godine. 
Čim sam krenuo sa starta, video sam šta će biti 2 najveća problema, popeti se uz izuzetno strme uspone do kontrola, kao i naći mesto gde da se pređe potok po sredini doline. 

Prvih nekoliko kontrola sam išao solidno, zatim na petu kontrolu odlučujem da presečem brdo, što je, naravno izuzetno glupa varijanta, s obzirom da je sprint i da okolo postoji put koji vodi do kontrole. Do samog kraja staze proste kontrole, ali dosta penjanja i izuzetno naporna trka fizički, pogotovo za mene.


Trek je užasnog kvaliteta jer sam koristio Samsungov sat.

Rezultati Split vremena

SREDNJA - DAN 2

I tako, opet ja došao na trku u nadi da će biti malo lakše fizički, al znajući kakav teren me čeka, nisam uspeo da se ohrabrim nešto više.
Start i finiš su bili na vrhu brda, sa kog smo morali da siđemo totalno, zatim da se popnemo na sledeće, pa nazad na finiš. Odmah na startu pravim grešku. Silazeći na prvu kontrolu povukao me je jarak sa leve strane ispod kog nisam video kamenje i stene. 
Ka trećoj kontroli odlučujem da idem delimično pravo i tu sam već video da je ipak ta pauza od orijentiringa došla na red. Popeo sam se dosta iznad treće i usporio maksimalno jer nisam bio siguran šta je šta. Primetio sam čistiju šumu i u trenutku pomislio da sam izašao ispod kontrole, ali sam zavaljujući privatnom posedu shvatio da sam iznad. 


Na dalje nastavljam veoma iscrpljen jer je peta kontrola imala ogroman uspon. Prvu grešku koju pravim bila je pri silasku na KT9 gde me je povukao greben na levo. 
Nekoliko sigurnih kontrola i konačno nizbrdo. Odlučio sam makar taj deo da istrčim kako treba, ali naravno zahvaljujući pauzi od karte pravim glupave greške u samom krugu kontrole. 
Kritična kontrola, zbog koje me je iskreno sramota, jeste KT16. Krenuo sam pogrešnim putem i krenuo da se penjem. Nakon par minuta zastao sam da pogledam bolje u kartu, jer mi nije delovalo da je tolko strm teren na karti. Kada sam shvatio šta sam uradio, zapitao sam se šta ja uopšte tražim na orijentiringu kad pravim ovako glupave početničke greške. 
Do samog kraja ništa specijalno tehnički teško. 
Sam zaključak sa trke jeste da sam tehnički užasno išao i da treba tu još dosta rada čak i sa kartom, ali opet sa druge strane postoji šansa da kada budem podigao fizičku spremnost na neki zadovoljavajući nivo, da će sama koncentracija biti bolja.




Rezultati Split vremena

Na samom kraju da pohvalim organizatore za ove dve odlične trke. Sa ovoliko uspona i na ovako strmom terenu su napravili izuzetne staze, od kojih je srednja mogla da bude i pristojna WRE trka.

Do kraja sezone ostaje još jedan vikend gde su na planu Prvenstvo Srbije na dugim distancama, kao i Prvenstvo Srbije u štafetama. Iste te trke se boduju kao i prvenstva Beograda.
Sledi jedna duga i bolna zima!

недеља, 10. октобар 2021.

Serbia OPEN 2021 2x World Ranking Event

 Nakon prethodnog vikenda, imao sam u planu da ubacim dodatne treninge trčanja u svoj plan i program. Plan se sastojao od jedne dužine i intervala sa usponom.
Na kraju, razne obaveze dovele su me do toga da odradim 2 kvalitetna treninga u teretani na kojima sam ujedno i podigao svoj lični rekord na olimpijskom dizanju - CLEAN - 80kg.

PRVI DAN - World Ranking Event - Srednja distanca - Vrdnik / Vrdnička kula

INTRO

Tokom cele radne nedelje, kiša je padala i kako je prognoza pokazivala, takvo vreme nam je sledilo i za vikend. Krenuli smo ujutro ka Vrdniku i po samom dolasku dobijamo informaciju kako rukovodstvo Hotela Fruške terme, zabranjuje organizatorima i takmičarima da se parkiraju na livadu koja je predviđena za isto. Već isfrustrirani izašli smo iz privatnog parkinga hotela (naravno uz finu finansisku naknadu za korišćenje parkinga) i došli na natopljenu livadu gde smo bili prinuđeni da budemo do početka samog starta. Po biltenu start je bio udaljen 1500m od finiš arene i start je bio planiran 15 minuta nakon starta Mediteranskog prvenstva. 
Čim sam video startne liste odmah sam posumnjao da može doći do tehničkih problema, koji su se na kraju i desili. U takmičarskom centru sam pitao kako funkcioniše start i dobio informaciju da se na naša startna vremena dodaje 15minuta i da tad startujemo. Poznavajući naš savez i naša takmičenja, odlučio sam da ipak krenem za svoje startno vreme. Zbog užasno strmog terena koji je vodio do starta, put se odužio i došao sam blizu startnih boksova oko 24tog minuta i računao da imam još 13 do svog startnog vremena. Od jednom prilazim startnim boksovima i ljudi koji rade na startu isčitavaju startni minut 24ti minut. Zastao sam na trenutak pogledao u njihov spisak i video da su moje startno vreme već prešli. Ulazim preko reda u startne boksove, tražim u svom tom haosu opise koji su bili razbacani po podu u kesicama. Nakon 15ak sekundi nalazim kesicu za elitu, koja je prazna, da bih dobio komentar "ma sigurno su ljudi uzimali više komada" - ja sam bio prvi takmičar iz seniorske kategorije koji je startovao u drugoj grupi elitaša. U tom trenutku pada mi roletna, organizatori traže tišinu, a na startu haos oko startnih vremena, jer niko nije stigao niti će budući takmičari da stignu na vreme. U jednom trenutku dolazim do startne stanice i startujem. Iza mene startuje takmičar za nešto manje od minut i samim tim ima ogromnu prednost, jer u ovako vidljivoj šumi i 2 minuta mogu nekad biti vidljiva.

REALNO - OPIS TRKE



Nakon cele frustracije, nisam ni video gde se nalazi startna prizma i krenuo sam na prvu kontrolu kroz livadu, što je na kraju bila i odlična varijanta. Podigao sam glavu ka drugoj kontroli i ispred sebe video 10-15m dubok jarak, odmah sam znao da će trka biti izuzetno fizički teška. Tri koraka ka gore, 2 do 5 koraka  nazad, svaki jarak je bio takav, jednostavno vremenski uslovi nisu dozvoljavali drugačije. Nosio sam pogrešne butonke i klizao se ko da sam na ledu.
Prve 4 kontrole sam išao solidno, zatim sledi glupava greška. Svaki dodir karte sa bilo čime što nisu bile moje ruke, dovodio je do toga da karta bude totalno blatnjava i ne čitljiva, samim tim na nekim delovima se pri "trčanju" izgube boje i totalno je bilo nejasno šta je na terenu. Karta je bila odlična, ali da je makar bila neka normalna kesa za kartu, stvari bi bile znatno bolje.
Nakon pete kontrole nekoliko solidnih kontrola, nakon kojih dolazi 10ta. Ušao sam u reon od 15metara i nisam mogao da nađem kontrolu. Od kiše, blata, lišća ko zna čega, nisam ni video da je kontrola "ograđena" zemljanim odsekom i nakon nekoliko minuta shvatam da je kontrola ispod sakrivena. Sledi jedan dosta precizan deo trke gde sam skoro sve kontrole išao po liniji i bio sam zadovoljan kako sam išao. Naravno, vreme nije bilo ni izbliza dobro, ali što se tiče tehničkog aspekta, može se reći da sam bio zadovoljan. Sledi 18ta kontrola, koju sam odlučio da idem dužim putem i izgubio sam previše vremena. totalno pogrešna varijanta i izlaz na nemogući jarak sa klizanjem i propadanjem, i preskakanjem, i provlačenjem i svime šta može da se zamisli na jednoj orijentiring trci. Deonica 18-19 je bila jedna od interesantnijih, jer je sam prilaz kontroli bio izuzetno tehnički zahtevan. Odlučio sam da kontrolu idem pravo, ali me je dosta dubok jarak od potoka sprečio u tome i nakon njega sam izgubio pravac, što je u potpunosti bila moja greška. Zastao sam na par sekundi  da probam da prepoznam makar nešto od reljefa, ali nisam imao sreće, teren je bio valovit i sve je bilo identično sa svih strana. Pogledao sam ceo greben i u odnosu na njega sam otprilike krenuo u smeru gde bi kontrola trebalo da bude. Na moju sreću kontrola je bila samo 20-30metara od mene i bila je dosta vidljiva. Sledi još nekoliko sitnih, kratkih kontrola i deo trke koji je, po meni, potpuno bio nepotreban. Izuzetno strmo brdo i kontrola "čisto da se obiđe brdo". Odlučio sam da napravim namernu grešku, jer je ovo izuzetno mesto za takvu stvar. Kontrola se nalazila na sred grebena u rupi, veoma lako da se pogreši. Došao sam do grebena i direktno izašao na rupu, ali kontrole nije bilo. Zastao sam na trenutak pogledao u kartu i video da ispod kontrole ima još jedna i prosto nisam mogao da verujem da sam "pao" skoro 4-5 izohipsi ispod kontrole a peo sam se konstantno. Krenuo sam ka gore i od jednom, ispred mene tvrđava. Stao sam i krenuo nazad na dole, kako bih našao kontrolu dosta ispod mesta na koje sam izašao. U trenutku mi je delovalo da sam ja napravio grešku i da to što sam ja video možda i nije bila rupa, jer realno dosta sam već bio umoran i takve stvari su moguće. Nakon analize sa Savom i još nekoliko ljudi  došli smo do zaključka da je kontrola bila postavljena u donjoj rupi i samim tim je nas nekoliko tu napravilo veću grešku, ali šta je tu je.
Daleko poslednje mesto i zadovoljsto što sam uopšte završio trku nakon psihološkog užasa koji se desio većini takmičara. Znam da sam ja daleko od takmičara, ali kad naviknete na neki standard, još je ova trka bila trka za svetsku rang listu, očekujete neki nivo. 
Sama koncepcija i zamisao organizatora je bila izuzetna i stvarno nemam ništa protiv njih, ali nekolicina ljudi se ophodila pogrešno prema takmičarima i takve stvari se ne smeju dozvoljavati.

Na ovoj trci u ženskoj eliti smo dobili jedno iznenađenje. Jedno dosta dobro treće mesto na trci za svetsku rang listu od strane takmičarke koja nije bila ni pozvana u reprezentaciju za svoju uzrasnu kategoriju, zatim je otišla u seniorsku i istrčala izuzetnu trku. Sa nekoliko grešaka bila treća, kao naša najbolje plasirana takmičarka.

Rezultati     Split vremena     WRE BODOVANJE 

DRUGI DAN - Sprint distanca - Novi Sad - CENTAR


Nakon katastrofalnog prvog dana, došla je trka koju sam iščekivao cele godine. Ovu trku sam planirao da trčim davno pre nego što sam odlučio da se vratim u sport, jer jednostavno centar Novog Sada, šta reći više? Organizacija ovakve trke u centru ovako velikog grada je izuzetno teška i ovim putem želim da pohvalim organizatore na odličnom sprintu. Bukvalno sam imao osećaj kao da trčim trku u nekom Češkom gradu. 
Nakon pljuska koji je trajao gotovo čitavu noć, jutro počinje bez kiše. Takvo vreme trajalo je i tokom trke na našu sreću, jer je teren izuzetno klizav. Start i finiš ispred katedrale? Može.

Prvi deo staze bio je izuzetno tehnički težak. Mnogo prolaza od kojih su neki zatvoreni, neki otvoreni, sve izuzetno sitno i brzo, čak i za moju brzinu. U skoro svakom prolazu bilo je mnogo kontrola i mogućnost za grešku je bila na svakom ćošku. Naravno, nisam očekivao nikakvo vreme koje če biti ni blizu takmičarskom. Rekao sam sebi "ispod 20 minuta i dosta je" kao što je na kraju i bilo. Prvi deo staze sam išao gotovo bez greške, sa nekoliko diskutabilnih varijanti, ali na takvom terenu se ni ne može očekivati da se ide bez greške. Nakon mikro dela, izlazi se na atletski deo gde se "peglalo".  Tu sam fizički totalno pukao jer nisam imao snage da nastavim istim tempom. Ulazim u finiš sa predviđenim vremenom i totalno zadovoljan.


Nakon dolaska svih takmičara u finiš, saznajem da sam u ukupnom plasmanu treći, jer većina muške elite nije ni došla na takmičenje. Ni kriv, ni dužan izlazim na postolje, što je ujedno još jedna motivacija za sledeću godinu, da se takve stvari i nastave.



Rezultati Split vremena Ukupni plasman WRE BODOVANJE 

Sad malo i neki fotosešn by: Dunja Tatić








Još 2 vikenda trka u sezoni 2021, još uvek razmišljam na kojim trkama ću učestvovati, ali sledi intenzivna zima!





недеља, 3. октобар 2021.

Orijentiring? Posle dužeg vremenskog perioda konačno trka!

 Kao što većina ljudi zna, nakon oštećenja prednjih ukrštenih ligamenata, pokušavao sam da se vratim u sport ali mi to ni jednom nije pošlo za rukom.
Iz godine u godinu sam organizovao trke, ali me nije privlačilo više da trčim i da budem sa te strane orijentiringa. 

Pre nekoliko meseci sam dobio ogromnu želju za treniranjem i počeo da idem u teretanu (crossfit) kako bih skinuo svojih milion kilograma viška (dogurao sam do 113). Kako su nedelje prolazile sve više sam imao želje da se bavim sportom da bih posle nekog vremenskog perioda počeo i da trčim polako. Vikend treninzi orijentiringa su me doveli do ideje da se čak i prijavim na neku trku.
Nakon 3 vikenda treninga sa kartom, odlučio sam da se prijavim za sve trke do kraja sezone i da vidim kako ću psihički odreagovati, tj. da li ću se uželeti svega ili je to bilo nešto prolazno.

Na kalendaru, prva trka je bila zakazana tek za prvi vikend oktobra i to srednja pa duga distanca. Bio sam malo skeptičan za dugu kad sam se prijavljivao, jer sam u tom trenutku najviše istrčao 4,5km od jednom i to mi je bilo izuztetno naporno, što psihički, što fizički. 

Poslednja nedelja pred trku je bila najnapornija što se tiče trčanja, gde sam uradio svoju prvu "dužinu" od 6km i već tu sam video da imam šanse makar srednju da istrčim kako treba. Iskreno sam očekivao samo nju i da završim.

Memorijal Sulejmana Šuškića 2021

PRVI DAN - Srednja 4.6km


Znao sam na kakav teren dolazim. Karta nekad ume da bude dobra, nekad ne, ali generalno lep osećaj trčati u našim peščanim terenima koji dosta podsećaju na Mađarsku.
Od samog starta sam pojurio po navici (kao nekada kad sam imao snage da trčim), ali telu je odgovaralo. Do ulaska na drugu kontrolu sve je delovalo fenomenalno, čak sam se zapitao dal posle ovoliko vremena i dalje čitam kartu kao nekada. Naravno nakon te misli pada roletna. 30 minuta bauljanja po pitaj Boga čemu, napao sam kontrolu iz očiglednog smera, ali je nisam našao, vratio se za relokaciju odmah i pokušao sa drugog mesta, ali ništa. Došao sam u situaciju da sam sebe preispitam, da li ja uopšte imam bilo kakav osećaj i zbog toga sam odlučio da se potpuno vratim i da proverim da nisam skroz promašio kontrolu (oko 200m), kad sam shvatio da nisam toliko lud, vratio sam se u reon kontrole i napadao sam istu iz nekoliko hiljada smerova. Svaki mogući objekat koji sam video van zelenog sam uzeo kao početnu tačku i pokušao da se probijem do kontrole, ali bez rezultata. Kad sam pogledao u sat, video sam oko 30 minuta i odlučio sam da odustanem od trke, jer mi je ova trka neki uvod u orijentiring (pod odustajanjem sam mislio na produžetak staze bez kontrole 2). Na putu ka trećoj kontroli, vidim u gustišu sakrivenu kontolu, i rekoh sebi, ajde da dođem do nje, naravno moja kontrola! 
Nastavio sam trku bez ikakve volje i želje da trčim, ali sam bio uporan da je završim makar.
Do samog kraja bez nekih ogromnih grešaka (trenutno nisu ogromne, ali na bržem nivou su i dalje ogromne).
Na zumiranoj slici sam zaokružio gde su bile pogrešno postavljene kontrole.

Rezultati    Split vremena







DRUGI DAN - Duga 8,9km

Nakon jučerašnjeg dana, psihički sam se totalno drugačije pripremio, tj. očekivao sam najgore. Rekao sam sebi, 120 minuta i budi srećan. Pogledao sam u startne liste, video da startujem poslednji i već zamislio sebe kako ulazim u finiš dok se arena rasklapa. 
Od samog starta sam rekao sebi, drži neki lagani tempo i idi što bliže liniji i biće dobro.
Pri ulasku na drugu kontrolu već vidim takmičara koji je trčao 3 minuta ispred mene. Od tog trenutka sam dobio motivaciju da trčim i do samog kraja sam dobar deo istrčao. Na trenutke zastanem, jer ipak kilaža mora da ograniči spremnost, ali koliko sam očekivao ni približno nisam toliko hodao.
Do kontrole 7 gubim vid u takmičara ispred mene i odlučujem da idem na svaku kontrolu kao da je karta perfektna.
Do kontrole 11 sve je bilo u najboljem redu, ali kad sam došao na objekat kontrole, nje nije bilo. Vrteo sam se dobrih 3-4 minuta, čak se vratio na vrhčić 100-ak metara ranije, jer je tamo bila jedna kontrola (očekivao sam grešku organizatora iz iskustva od prethodnog dana). Naravno, kontrola nije bila naša pa sam se opet vratio do objekta i odlučio da malo opkružim okolo. Nakon nekog vremena vidim stalak od kontrole i stanicu koja visi, dok je prizma na podu (kontrola je bila u rupi). Dolazim do nje i podižem prizmu, pošto već nisam ni u približnoj takmičarskoj formi i u tom trenutku me stiže takmičar kog sam, očigledno, prestigao u tehničkom delu staze. 
Do samog kraja staze sam se jurio sa njim i stizao, i prestizao, kako bih ušao u finiš sa,  po meni, trenutno izuzetno dobrim vremenom od 88minuta.
Rezultati     Split vremena    










Nakon 2 dana trka u peščari i izuzetno dobro istrčane duge distance, ponovo sebe vidim u orijentiringu. Nadam se da će tako i biti sledeće sezone, za koju postoje razni planovi koji su u pripremi!

Sledeći vikend su na rasporedu srednja distanca koja se boduje za Svetsku rang listu (WRE) kao i sprint distanca koja se takođe boduje za Svetsku rang listu. Cilj mi je da se ponovo pojavim na Svetskom poretku, kako bih imao u odnosu na šta da se poredim za sledeću godinu.
Trke će biti održane u šumi iznad Vrdnika, kao i u centru Novog Sada.

Na desnom delu mog bloga, možete naći pregled mojih treninga, a ukoliko želite detalje klikom na chart ulazite na detaljniju analizu treninga.

недеља, 2. децембар 2018.

Sezona 2018 i planovi za 2019

-Kao i prethodnih godina, orijentiring mi nije bio najvaznija stavka u zivotu, pa sam zapostavio bilo kakav vid treninga i angazovanja oko takmicenja.
-Pred kraj kalendara za takmicarsku 2018. godinu, cuo sam da ce se 2020. godine u Beogradu odrzati Evropske univerzitetske igre i da ce orijentiring biti prvi put predstavljen kao sport na nekoj od velikih manifestacija. Dosta sam razmisljao i odlucio da pocnem fizicke pripreme za sledecu sezonu u kojoj nemam neke prevelike ciljeve, ali o tome nesto kasnije.
-Kao sto je vecina ljudi videla na mom Fb i instagram nalogu, poceo sam sa treninzima u Akademiji snage i zahvaljujuci njima uspeo da dostignem nivo koji je bio i vise nego dovoljan za pocetak aktivnog trcanja. Sve o mojim treninzima mozete videti na Attackpointu kao i na widgetu koji se nalazi sa strane na blogu.

-Sto se tice trka na kojima sam ucestvovao u prethodnih par meseci objavicu samo trekove, jer za mene te trke nisu imale neki specijalan takmicarski znacaj, a nisam ni mogao realno da ocekujem bilo sta, s obzirom na moju fizicku spremnost.

  1. Prva trka jeste bila Prvenstvo Srbije na srednjim distancama, koje je po meni bilo na kvalitetnom i tehnicki teskom terenu.
    Prvi dan sam, nakon dosta vremena van karte, bukvalno lutao. Dosta je vremena proslo otkad sam mogao da kazem da stvarno nisam znao gde sam. U par navrata sam bio totalno pogubljen, ali sam posle odredjenog vremena ipak odlucio samo da upijem sto vise mogu o terenu, kako bih sledeci dan mogao da udjem sigurno u trku.

    Drugi dan doslo je prvenstvo Srbije na srednjim distancama i pocetak trke je bio na tehnicki prostom delu karte, pa je samim tim trka pocela znatno sigurnije. Prilikom odlaska na petu kontrolu predstavu nemam sta se desilo, ali je generalno skoro cela seniorska kategorija napravila identicnu gresku i izasla na put koji se nalazio sa juzne strane. Ostatak trke mislim da je odradjen dobro, sa nekih par gresaka. Zahvaljujuci izuzetno teskoj podlozi fizicki nije bilo moguce da se preterano ubrza, pa sam uspeo da se plasiram u top 6 na prvenstvu i time ispunio cilj za ovu godinu.
  2. Nakon PS na srednjim odrzalo se prvenstvo Beograda na dugim distancama i to na veoma poznatom terenu "Babe". Iskren da budem tamo sam otisao cisto da "istrcim" kako bih zatvorio godinu sto se tice orijentiringa. Jedina veca greska koju sam napravio bila je pri odlasku na devetu kontrolu i to samo zato sto nisam zeleo da idem ociglednom varijantom okolo putem. Razlog je moja fizicka spremnost, pa sam zahvaljujuci tome isao pravo i izgubio par minuta zbog paralelne greske.
Sve u svemu ove godine se nisam bavio sportom preterano, ali plan za sledecu sezonu jeste da se pozabavim fizickom spremnoscu kao i mozda nekim vecim trkama u regionu. Trenutno se nalazim u pocetku trenaznog procesa i vec posle mesec dana vidim odredjeni pomak u brzini, ali to je sve daleko od onoga sta ocekujem na kraju zime. Koliko mi se cini prva vazna trka bice na Memorijalu Cika Duska Jovanovica gde ce biti trka za svetsku sprint rang listu, kao i sledeceg dana prvenstvo Srbije na Dugim distancama.