Jos tokom prosle godine sam odlucio da ucestvujem na propratnom takmicenju na WOC-u, tacnije Italy 5 days. Plan je bio da odlazim svaki dan na svetsko prvenstvo kako bih osetio atmosferu u areni, a zatim posle toga da trcim na tim istim terenima svoje trke.
Moja prva trka bila je srednja distanca na veoma fizicki i tehnicki teskom terenu. Od pocetka sam krenuo polako kako ne bih gresio, ali na putu sam se opustio i ubrzao, zatim su pocele i greske. Pri samom kraju trke osetio sam slican bol u kolenu koji sam imao pre one pauze od 5 meseci. Odlucio sam da hodam do kraja staze.
Drugog dana je bila sprint trka u Levico Terme. Odlucio sam da prehodam celu stazu kako se ne bih povredio ozbiljnije.
Treceg dana je bila sprint trka u Folgariji. U medjuvremenu sam saznao da sam imao upalu pokosnica zbog veoma neravnog terena, prepunog kamenja, a kako ja nisam navikao na to odmah je noga reagovala. Popio sam aspirin i istrcao sam trku sasvim lagano, osecajuci dami se nesto desava u kolenu, ali zahvaljujuci leku nisam imao bol.Kartu sa ove trke necu da postavljam zato sto je sprint bio nezanimljiv i to je bila jedna od 3 tursiticke trke.
Cetvrtog dana dosao je red opet na sumu i srednju distancu. Teren je bio veoma tehnicki tezak u pocetku, dok se na kraju sve svodilo na trcanje. Imao sam ogromnu gresku na trecoj kontroli, zato sto karta u tom delu nije valjala. Postojala je neka ogromna bela suma i kroz nju jedan veliki put, stajao sam tu, isao gore dole, reambulisao bukvalno kartu, kasnije sam sisao skroz do litice i provalio gde se tacno nalazim. Do samog kraja nisam imao neke vece greske.
Peti dan po planu je bila duga distanca na severnom delu Lavaronea. Teren na kome se trcala duga distanca za WOC. prva ogromna greska bila je vec na drugoj kontroli i to samo zato sto nisam produzio jos 50 metara dalje. Na mojoj karti u opisu je bilo da se voda nalazi na cetvrtoj i sedmoj kontroli, a u opisu je bilo da se nalazilo samo na sedmoj, dok je na karti ucrtana casa izmedju kontrola 4 i 5 i ja sam izasao tacno na mesto gde se nalazi voda na karti, ali ta voda je bila 100 metara dalje, ka severu. To me je zbunilo pa sam pomislio da sam mnogo sisao na jug, ali u stari sam dobro isao. Druga ogromna greska bila je ka desetoj kontroli, gde sam odlucio da idem sa donje strane privatnog poseda, i tu sam pomesao dve livade sto mi je oduzelo previse vremena.
Sestog dana je opet bio sprint u Asiagu, opet glup sprint bez vecih biranja varijanti, jos plus je bila pogresna karta.
Na samom kraju jedna odlicna nedelja u Italiji, sa dosta dobrih sumskih trka, bol u kolenu je prestao posle srednje distance i opet sam se vratio na trke sasvim normalno.
Vec sada sam na Kopaoniku i u toku je nase najvece takmicenje, prve dve trke su lose prosle zbog previse sitnih gresaka, ali o tome cu u sledecem postu, kad se budem vratio sa trening kampa koji traje do ~28 jula.
Moja prva trka bila je srednja distanca na veoma fizicki i tehnicki teskom terenu. Od pocetka sam krenuo polako kako ne bih gresio, ali na putu sam se opustio i ubrzao, zatim su pocele i greske. Pri samom kraju trke osetio sam slican bol u kolenu koji sam imao pre one pauze od 5 meseci. Odlucio sam da hodam do kraja staze.Drugog dana je bila sprint trka u Levico Terme. Odlucio sam da prehodam celu stazu kako se ne bih povredio ozbiljnije.
Treceg dana je bila sprint trka u Folgariji. U medjuvremenu sam saznao da sam imao upalu pokosnica zbog veoma neravnog terena, prepunog kamenja, a kako ja nisam navikao na to odmah je noga reagovala. Popio sam aspirin i istrcao sam trku sasvim lagano, osecajuci dami se nesto desava u kolenu, ali zahvaljujuci leku nisam imao bol.Kartu sa ove trke necu da postavljam zato sto je sprint bio nezanimljiv i to je bila jedna od 3 tursiticke trke.
Cetvrtog dana dosao je red opet na sumu i srednju distancu. Teren je bio veoma tehnicki tezak u pocetku, dok se na kraju sve svodilo na trcanje. Imao sam ogromnu gresku na trecoj kontroli, zato sto karta u tom delu nije valjala. Postojala je neka ogromna bela suma i kroz nju jedan veliki put, stajao sam tu, isao gore dole, reambulisao bukvalno kartu, kasnije sam sisao skroz do litice i provalio gde se tacno nalazim. Do samog kraja nisam imao neke vece greske.
Peti dan po planu je bila duga distanca na severnom delu Lavaronea. Teren na kome se trcala duga distanca za WOC. prva ogromna greska bila je vec na drugoj kontroli i to samo zato sto nisam produzio jos 50 metara dalje. Na mojoj karti u opisu je bilo da se voda nalazi na cetvrtoj i sedmoj kontroli, a u opisu je bilo da se nalazilo samo na sedmoj, dok je na karti ucrtana casa izmedju kontrola 4 i 5 i ja sam izasao tacno na mesto gde se nalazi voda na karti, ali ta voda je bila 100 metara dalje, ka severu. To me je zbunilo pa sam pomislio da sam mnogo sisao na jug, ali u stari sam dobro isao. Druga ogromna greska bila je ka desetoj kontroli, gde sam odlucio da idem sa donje strane privatnog poseda, i tu sam pomesao dve livade sto mi je oduzelo previse vremena.
Sestog dana je opet bio sprint u Asiagu, opet glup sprint bez vecih biranja varijanti, jos plus je bila pogresna karta.
Na samom kraju jedna odlicna nedelja u Italiji, sa dosta dobrih sumskih trka, bol u kolenu je prestao posle srednje distance i opet sam se vratio na trke sasvim normalno.
Vec sada sam na Kopaoniku i u toku je nase najvece takmicenje, prve dve trke su lose prosle zbog previse sitnih gresaka, ali o tome cu u sledecem postu, kad se budem vratio sa trening kampa koji traje do ~28 jula.
Нема коментара:
Постави коментар