Otvoreno pismo svim orijentircima, a i sire

U poslednjih 10 dana na orijentiring grupi je pocela polemika oko toga kako treba odvojiti orijentiring od planinarske orijentacije. Ubrzo je stiglo nekoliko odgovora. Jedni govore da sve treba da bude jedan ''sport'', dok drugi govore da to treba da bude odvojeno.
Do sada je planinarska orijentacija bila deo orijentiringa koji je s vremena na vreme imao neku trku, na kartama koje su stare po 20+ godina i svrha tih trka je bila cista zabava, jer kao sto i sami znate to je timska disciplina, ako je mogu tako nazvati, gde sama brzina trcanja nije toliko znacajna ( ''fora'' je imati srece i naci kontrolu na ordredjenom mestu koje je samo priblizno nacrtano na karti).
Sto se tice orijentiringa, orijentiring je sport u kome je vreme najznacjnije takmicarima. Sto znaci da je fizicka spremnost pojedinaca veoma bitna kako bi oni bili konkurentni u odredjenim kategorijama. Karte, bi trebalo, da budu nove, dobro nacrtane, precizne, citljive i da takmicar ni u jednom trenutku ne dodje u situaciju da protumaci kartu na 2 nacina, dok je u planinarskoj orijentaciji na sve odgovor: ''A to je vojnicka karta, moze da bude tamo sad bilo sta''.

Ovu pricu oko razlika sam malo razduzio jer sam nekada trcao i jedno i drugo. Naravno, planinarska orijentacija je bila cisto iz zabave, dok je orijentiring bio iskljucivo takmicarski (kad kazem zabava, mislim na rekreativnu trku gde cu da uzivam u vremenu koje provedem u sumi, dok na orijentiring mislim kao takmicarsku disciplinu gde je cilj biti prvi na svakoj trci).

Ovo su definitivno dve razlicite oblasti koje nikako ne bi smele da budu jedna. Da, slazem se da i jedna i druga treba da postoje, ali ne mogu biti usko povezane i to iz prostog razloga: jedna drugu koce. Orijentiring nece moci napredovati sa zastarelim metodama pravljenja trka, reklamiranja takmicenja, uclanjenja novih takmicara, sto u planinarskoj orijentaciji moze jer ciljna grupa nisu osobe od 10-20 godina vec stariji.
Orijentiring je jedan od ekstremnih sportova koji mora da se predstavi tako. To nisu izvidjaci, to nije trcanje kroz sumu bilo gde, to je sport koji je precizno osmisljen i koji se moze podici na jako zavidan nivo.

U Srbiji orijentiring stoji u mestu od kako sam poceo da se bavim istim (otprilike od 2007. godine aktivno), ni u jednom smislu nije napredovao. Sportski rezultati koji su napravljeni u poslednjih par godina, napravljeni su zato sto pojedinci treniraju sami za sebe, finansiraju svoje trening kampove koji se u 90% slucajeva nalaze van zemlje, napreduju na trkama koje se takodje nalaze van zemlje, dok na vecini nasih takmicenja mogu samo da nazaduju zbog nepreciznosti karata ili jednostavno lose organizacije.
Moramo se ugledati na takmicenja u regionu i pogledati kako se prave velike trke (ne zelim da imenujem odredjene trke u nasoj zemlji za koje je organizacija zaista dobra).
Uvek se pitamo zasto na nasim trkama ne dolaze stranci. Postavite sami sebi pitanje ''Sta to imamo da im ponudimo kako bi oni dosli?''

1. Prijave koje se vrse za takmicenja se vrse preko oris.orijentiring.rs za koji znaju samo nasi takmicari, samim tim niko od stranaca nikad ni ne moze da cuje za vasu trku. Prijave bi trebalo da se prave iskljucivo preko orienteeringonline.net gde bilo ko od stranaca moze da vidi informacije o nasim trkama.
2. Cuveni bilten. Kada se objavljuje prvi bilten? U vecini slucajeva prvi bilten se objavi 2 meseca pred trku, drugi mesec dana pred trku i treci par dana pred trku.
   Zamislite da vas neko pozove na takmicenje koje se odrzava za 3 nedelje? Kako se organizovati da dodjete na trku? Kako naci smestaj? itd itd.
   Kako izgleda vas poziv za trku? Najvaznija stvar koja se radi pre trke jeste osmisljavanje biltena. Ne mozete objaviti poziv na trku u Word fajlu koji je nepregledan i koji kada se otvori na svakom kompijuteru, telefonu, tabletu moze da izgleda drugacije. Takodje ako ga prebacite u PDF verziju, jer ako ne angazujete nekoga da vam lepo dizajnerski sredi taj poziv, trka kao trka ce u samom startu izgledati neozbiljno.
   Bilten na prvi pogled mora da izgleda lepo kako bi takmicari imali neki interes da okrenu drugu, trecu, petu stranicu vaseg poziva.
3. Duzine staza, jos jedan problem jeste u tome sto se duzine staza obicno objave u biltenu broj 3. Neko ko dolazi iz neke dalje zemlje mozda bas razmislja o tome kako ne zeli da dolazi do vase zemlje ukoliko je trka po 4km sva tri dana ili ukoliko ne zna duzine staza. Oni vole da imaju informacije vezano za trku znatno ranije.
4. Organizacija same trke, generalno nase trke izgledaju dosta siromasno sto se tice finis arene. Veoma malo truda i organizacije na finisu. Takodje i start. Ukoliko vam dodje stranac na trku i vidi lose organizovano takmicenje, da li mislite da bi on nekome preporucio da dodje na tu trku? Da li se bavite reklamacijom trke po mestima gde se te trke odrzavaju, ili jednostavno samo dodjete taj dan i ko je u prolazu tu zastane i pita ''Izvinite, a sta je ovo?''

...ima tu jos dosta stvari koje moraju da se promene kako bi takmicenja u Srbiji bila veca, ali sve ovo sto sam naveo odnosi se na sport koji nije rekreativan, koji ima svetska i evropska prvenstva, kao i ona manja (jugoistocna evropa, centralna evropa, mediteran) i velike organizacije stoje iza tih takmicenja. Dok se za planinarsku orijentaciju skupi grupica ljudi i organizuje trku tako sto pobaca kontrole na random mesta u sumi i onda osmisli zadatke za iste (istina postoje trke i iz orijentiringa koje su tako napravljene, sto ne bi trebalo da bude slucaj).

To su dva odvojena sveta koja ne mogu biti povezana, jer ukoliko jesu povezani, kad god budete doveli decu, ucenike ili studente na trke oni ce odustajati od toga zbog planinarske orijentacije. Zasto bi odustali? Zato sto oni to vide kao planinarenje ili kao izvidjace, a ukoliko im predstavljate i jedan i drugi sport oni ce i orijentiring povezati sa time i jednostavno odustati od ''setanja i branja cveca u prirodi''.

Kako bi se stvari promenile potrebno je da se osmisli potpuno novi nacin prilaska osnovnim skolama, srednjim skolama kao i fakultetima. Dobro osmisljene prezentacije, ljudi koji su mladi i koji bi zeleli da priblize sport omladini njihovog uzrasta (ili nesto mladjim), jer niko ne bi zeleo da se bavi tzv. sportom gde mu dodje starija osoba i predstavi mu se kao iskusni takmicar ili jos bolje mu predstavi svetsko veteransko prvenstvo na kome je najstariji takmicar imao 92-93 godine (ne secam se tacno koliko). Morate mu predstaviti zasto je ovo sport, zasto je konkurencija takva kakva jeste, u cemu sve takmicar treba da bude dobar tj sta sve treba da vremenom poboljsa kako bi bio dobar.

Ovu diskusiju sam pokrenuo ovde zato sto nas savez nema nigde omogucenu bilo kakvu diskusiju vezanu za bilo sta. Dok druge drzave imaju sto FB grupe, ili neke forume na kojima komentarisu zajedno probleme njihovog saveza i dolaze do zajednickog resenja.

Ovako nama ostaje da saljemo crno beli tekst u Word dokumentu na nasu grupu kao poziv na trku i nadamo se da ce neko nekada pogledati poziv i prijaviti se preko dugmeta na stranici saveza koje kaze ''ORIS'' i za koje samo mi znamo koji smo se takmicili (ili koji se takmicimo).

Nadam se da ce se nesto ubrzo promeniti ili ce isti ovaj orijentiring (ne planinarska orijentacija) izumreti kao i brojni talentovani takmicari koji su jednostavno odustali od ovog sporta jos davnih dana.