Deliblatska pescara, teren koji svake godine ostavlja lose karte za sobom, ali ove godine karta nije bila toliko losa kao prethodnih.
Posto je trka bila tipa duge distance, odlucio sam da napravim taktiku, od samog pocetka da krenem da trcim jednim umerenim tempom i da tako zavrsim stazu. Do druge kontrole nisam imao problem jer sam se klonio zelene boje na karti. Vec kad sam izlazio sa druge, promasio sam put i od tada pocinju ogromne greske (sve dok nisam dosao do 4. kontrole). Provlacenje kroz trnje, gubljenje brzine i sl. dovelo je do toga da izgubim planiranu brzinu, kao i snagu. Posle cetvrte kontrole usledio je leptir po livadama. Konstantno Sunce dovelo je do toga da je moje telo pocelo da trazi nesto slatko. Vec kad sam dosao drugi put na osvezenje pitao sam decka koji je cuvao vodu, da li slucajno ima nesto slatko (posto se nisam osecao dobro), ali na zalost on nije imao nista, posto sam video da u sledecih 200-300 metara postoji jedan deo kroz sumu, odlucio sam da nastavim. Sve vise i vise sam usporavao dok su trajale livade. Kada je proslo "livadarenje" pokusao sam da se vratim na stari ritam, ali nije bilo sanse, posto je bilo dosta gustih delova i provlacenja kroz siblje i trnje. Na kraju veoma lose vreme 11.4km za 97 minuta, sa zaostatkom oko 25minuta za prvim.
Posto je trka bila tipa duge distance, odlucio sam da napravim taktiku, od samog pocetka da krenem da trcim jednim umerenim tempom i da tako zavrsim stazu. Do druge kontrole nisam imao problem jer sam se klonio zelene boje na karti. Vec kad sam izlazio sa druge, promasio sam put i od tada pocinju ogromne greske (sve dok nisam dosao do 4. kontrole). Provlacenje kroz trnje, gubljenje brzine i sl. dovelo je do toga da izgubim planiranu brzinu, kao i snagu. Posle cetvrte kontrole usledio je leptir po livadama. Konstantno Sunce dovelo je do toga da je moje telo pocelo da trazi nesto slatko. Vec kad sam dosao drugi put na osvezenje pitao sam decka koji je cuvao vodu, da li slucajno ima nesto slatko (posto se nisam osecao dobro), ali na zalost on nije imao nista, posto sam video da u sledecih 200-300 metara postoji jedan deo kroz sumu, odlucio sam da nastavim. Sve vise i vise sam usporavao dok su trajale livade. Kada je proslo "livadarenje" pokusao sam da se vratim na stari ritam, ali nije bilo sanse, posto je bilo dosta gustih delova i provlacenja kroz siblje i trnje. Na kraju veoma lose vreme 11.4km za 97 minuta, sa zaostatkom oko 25minuta za prvim.
Sledeca trka na kojoj cu da ucestvujem bice Prvenstvo Beograda, koje organizuje OK DIF na Uscu 12. oktobra, zatim u nedelju 13.10.2013. ce se odrzati takmicenje u nasoj organizaciji :) Pro Serbia.
Posle toga par dana za oporavak od organizacije i par treninga, zatim dug put do Strumice (Makedonija) gde cu ucestvovati na Strumica Open-u, koje je ujedno pripremni kamp za Evropsko prvenstvo 2014. godine, a posle toga dolazak u ranim jutarnjim satima u ponedeljak, pranje stvari utorak i sreda Adios Amigos pravac Portugalija :) i Evropsko prvenstvo za mlade. Nadam se da cu pokazati za sta sam se spremao ove godine i nadam se da cemo oboriti ove godine sve rekorde Srbije, u svim disciplinama (sprint, duga, stafete).
Нема коментара:
Постави коментар